البدعة (secte) هي “ممّا أُحدث على غير مثال سابق”، أو هي، بمعنى آخر، أمر جديد غير مألوف. والبدعة، باللغات اللاتينيّة، تعني الانفصال عن الأصل. أمّا في علم الاجتماع الدينيّ فتتضمّن معاني سلبيّة، فيُقصد بها كلّ جماعة منغلقة على نفسها تمارس في داخلها طرق “غسل دماغ” وتلاعباً فكريّاً عند الآخر، ممّا يؤدّي إلى تحطيم المرء تحطيماً جسديّاً وروحيّاً واجتماعيّاً، فتمنع عنه حرّيّة التعبير أو النقد أو مجرّد النقاش. وتقتصر مسيرة المنتمين إلى هذه البدع على تقبّل الأجوبة الجاهزة والانتقائيّة والتلفيقيّة التي يفرضها النظام العقائديّ المُنزل، والتي غالباً ما تخلو من العمق والمنطق السليم. وتكون هذه الجماعات، في أغلب الأحيان، تحت سلطة “غورو” (ما يوازي المرشد الروحيّ) الذي يتصرّف مع جماعته كإله يتحكّم بمصير كلّ فرد فيها.
Има и појединаца који, а да не улазе званично у неку од јереси, за себе формирају јерес коју проповедају.Они теже да се изолују и напусте Цркву тако што измишљају сопствени филозофски или духовни систем, а затим покушавају да убеде друге од тога. Ове јеретичке склоности примећујемо код оних који исповедају хипотетике, девијације и поруке које примају од Исуса Христа или од светаца, на начин који је у супротности са наслеђем и учењима Цркве.
Јереси се могу поделити у пет категорија:
- Покрети и асоцијације које немају јасне духовне границе или референцу (трансцендентална медитација, езотерика), па је придруживање њима двоструко.
- Групе са јасним хијерархијама и доктринама (адвентисти, Јеховини сведоци), тако да особа напушта своју цркву да би јој се потпуно придружила.
- Тајна и езотерична друштва или покрети који прикривају своја веровања и практикују симболизам у својим ритуалима (масонерија, розенкројцери).
- Групе у којима је главни фокус и упориште непогрешиви Гуру.
- Појединци који се баве разним врстама чаробњаштва, магије, астрологије, видовитости, некроманције, хороскопа и свега што је у вези са откривањем невидљивог.
Ширење јереси има различите узроке, од којих су најистакнутији:
- القلق من المستقبل، ممّا يشجّع ظهور “أنبياء كذبة” يعدون بمشاريع خلاص كونيّة، ويحدّدون مواعيد لعلامات أزمنة ونهايات العالم، فيقع بمصيدتهم كلّ إنسان يبحث عن الاطمئنان.
- Економски проблеми који гурају појединца, који бежи од потрошачког друштва, да тражи духовну алтернативу.
- في عصر السرعة، هناك مَن يعرض بضاعته الروحيّة ويروّج بأنّها سريعة التناول وتحمل أجوبة روحيّة سريعة لتساؤلاته، فنقرأ في إعلان لإحدى البدع بأنّها “تعطي السعادة الآن وسريعاً”.
- Лоше васпитање и распад породице, ове две ситуације представљају главни извор већине друштвених трагедија које могу довести до придруживања јереси.
- Унутрашње миграције са села у град, и миграције ван земље. То доводи до одвајања од корена и губитка аутентичних верских обичаја, тако да имигрант постаје рањивији на све врсте утицаја и лак плен за јеретике.
- Човекова склоност чудности и натприродним појавама и духовна жеђ за апсолутом. Ова људска осећања могу натерати човека да све тестира у циљу сазнања и самопотврђивања, па тако упадне у замку.
من أبرز نتائج العولمة السائدة اليوم هو شعور الإنسان بأنّه يستطيع أن يحقّق ذاته الروحيّة بقواه الشخصيّة. من هنا تراه يقوم بتركيب ديانة خاصّة به، مرتكزاً على المعلومات المستقاة من هنا وهناك، فينتقي (كما في السوق) الأفكار والعقائد التي تناسبه ويخلطها بديانته الأصليّة. فيركّب ديانة خاصّة به تقوم على تناقضات جوهريّة بسبب جهله خصوصيّة كلّ ديانة وماهيّتها، كإدخال التقمّص في المسيحيّة، وهذا ما يخالف عقيدة القيامة التي يقوم عليها الإيمان المسيحيّ. إنّ هذا النمط من البدع أُطلق عليه تسميات مختلفة منها “دين آلة التحكّم عن بعد” أو “السياحة الدينيّة” أو “سوبر ماركت الأديان”.
Нема сумње да је опадање улоге Цркве у друштву и изостанак обнове њеног говора утицало на ширење јереси које су празнину коју је Црква оставила попуниле алтернативним духовностима и веровањима. У првим разлозима који су довели до ове реалности је опадање свештеничке и монашке оданости, посебно у густо насељеним подручјима где је сиромашних много, а искушења обилују. Такође нема сумње да је огромна празнина одвојила црквени дискурс од тежњи младих људи, јер се у многим ситуацијама наставља ослањање на старе методе које попримају карактер претераног моралног проповедања и које су далеко од своје реалности, и претварају цркву. службе у чисто рутинску дужност, не улазећи у дубља значења која говоре.Обожења.
Наравно, било је много позитивних трансформација које су се десиле током прошлог века. Црква је била свесна опасности и изазова са којима се суочавала и настојала је да их одбије или одговори на њих. Црква и сви њени верници морају још много да учине да сачувају веру и предају је аутентично. Фаде се шире као вирулентна болест. Дужност Цркве је да, трудом своје деце, осмисли третман за његово искорењивање.
Мој парохијски гласник
Недеља 30.12.2001
број 52