كشف الرب لالكسي مصيره باكرا” ففي عمر الثانية عشرة كان اليتريوس ذاهبأ في رحلة صيد ، وإذ غلبه النعاس نام و إذ بصوت يناديه و يقول له ” الكسي لماذا تتعب عبثا”؟ ستكون يومأ صيادأ لناس”.
Свој монашки живот започео је у манастиру Божанственог јављања у Москви 1313. године. Што се тиче тадашњих пустињака овог манастира, старца Иронитија и Светог Стефана (14. јула), брата Светог Сергија Радоњешког, они су били његови духовни оци поред његових сапутника.
Око 1333. године преселио се у резиденцију митрополита Теогностиса, који је чуо за врлинско житије и духовни живот светог Алексија, замолио га је да преузме управу над духовним судовима и ту дужност је обављао дванаест година.
Године 1340. Алексије је постављен за помоћника митрополита у Владимиру, а дванаест година касније постао је његов епископ.
وبناء” على رغبة سمعان الروسي (سمعان الفخور) عين الكسيس انذاك مستشارا” لايڤان الثاني واندرو وبعد زيارة القسطنطينية تم اختياره ليصبح اسقف كييف و سائر روسيا في العام 1354.
Док су Дмитриј Донски и Владимир Смели били млади, Алексије им је истовремено био духовни учитељ и старатељ који је стао на страну Дмитрија Донског у борби против Твера и Нижњег Ногфорда јер је желео да обустави богослужења у црквама и манастирима где је политички сукоб био завршио.
Алексије је 1360. године основао манастире Чудов, Андроников и Алексејевски. Непосредно пре смрти, покушао је да убеди Сергија Радоњешког да постане његов наследник.
Свети Алексије је доживео седамдесет и осам година након што је провео 24 године у епископском седишту.
Отишао је 12. фебруара 1378. године и сахрањен је по својој вољи у манастиру Клеидов.
Његови остаци су тада откривени неким чудом, педесет година након одласка овог великог верског поглавара, а након тога је почела обнова овог духовног стаса.
ألف القديس اليكسي العديد من المواعظ و الرسائل، اعلنت الكنيسة الأورثوذكسية قداسته سنة 1448 واعتبرته الكنيسة انذاك واحدا” من آباء الكنيسة الأورثوذكسية الروسية.
Његове мошти су почаствоване у манастиру Клидову, који је он основао, који су комунисти затворили 1918. године, а потом уништили 1929. Данас се његове мошти налазе у Саборној цркви Богојављења.
Празник Светог Алексија се празнује и 20. маја (на дан када су његове мошти откривене) и 5. октобра (празник Свих свештених светих у Руској цркви).