Свети Фока је рођен и одрастао у Киликији у доба Римског краљевства. Његови родитељи су били хришћани, а отац племић. Свети Фока је волео Божанску реч и ходио је по њеној вољи.Одрастао је созерцавајући благородне псалме, које је научио напамет за шест месеци.Волео је пост, молитву, тишину, странце и сиромахе.
Њихова једина брига била је да помогну свима у невољи, јер то је живот по божанској вољи. Докле год је имао прилику да примени све што је Богу угодно, није имао места оклевању. А отац му је био богат. Што му је помогло да узме очев новац и да га онима којима је био потребан, па је овде делио залихе, одећу и новац без икаквих услова и ограничења. То је зато што је знао да ће тиме за себе на небу сахранити нешто што лопови не би могли украсти или опљачкати.
لاحظ أَبوا فوقا كَلَّ ما يفعل فغضبا غضباً شديداً عليه وأنكراه رافضين إيَّاه. لأنَّه كان بفعله هذا يهدرُ ما يجنيان من ثروةٍ. فلجأ فوقا إلى الرَّب الإله قائلاً: “أشكرك وأسبح اسمك يا سيدي يسوع المسيح لأنك جعلتني نظير الشهيدين سلوقس وخطيبته أسترنيقة الذين جحدهما أبواهما من أجل إيمانهما بالمسيح”.
منَّ الله على فوقا بنعمة الأشفية. ففي إحدى الأيام لدغت حيَّة رجلاً فقيراً. ولم يكن بمقدوره أن يدفع للطبيب. وكان فوقا حاضراً، همس فوقا في أذن الطبيب الذي طلب أن يأخذ نقوده مسبقاً، بأن يأخذ من الغني بحسب غناه ومن الفقير حسب فقره. لكن الطبيب رفض قائلاً لفوقا: ما دمت صدِّيقاً لماذا لا تشفيه أنت، ولا تأخذ منه. فإن لم أخذ أجري إلى أخره لا أدنو منهُ. فلمَّا سمع فوقا ذلك صلَّى قائلاً: “يا ربيّ يسوع المسيح أنت المتسلّط في السماء والأرض وعلى كل الهوام التي تدبّ على الأرض. فابعث من عندك يا رب طبيباً لا يطلب من المسكين أجراً. فسمع الرب الإله منه نداءه واستجاب دعاءه. وإذ استقرَّت عليه نعمة الله أعطاه الرب الإله أن يكون هو نفسه طبيباً باسم المسيح. فلما شعر فوقا بمشيئة الله له ولهذا المسكين صلَّى عليه باسم الرب فقام لساعته فرحاً معافى.
أقام فوقا على هذه الحال طبيباً من لدن الرب سبع سنين. فلما افتقر الأطباء اجتمعوا وتشاوروا فيما بينهم ما عساهم أن يفعلوا. فاستقر رأيهم على التخلص منه، فاختاروا رئيس عصابة شرساً اسمه موريق فأعطوه مالاً، عشرين ديناراً، ليقتله. قطع موريق وعصابته الطريق على قديس الله ورفيقه يوحنا بغية قتله. فلما دنا المغبوط فوقا منهم أخذ بتلاوة المزمور الذي أوله: “لا تغتظ من أجل الأشرار ولا تحسد عمال الإثم لأنهم مثل الحشيش ييبسون”. في تلك الساعة تسمَّر اللصوص في أمكنتهم كالعيدان اليابسة. فلما وصل القديس إليهم وأراد أن يتجاوزهم جعلوا يبكون ويصيحون ويستغيثون قائلين: يا قديس الله فوقا، طبيب المسيح، ارحمنا! فلما رأى فوقا أن لهم إيماناً بالله وبه هو خادم للمسيح وقف وصلّى وقال لهم: قوموا باسم الرب! فوثبوا من ساعتهم وأخذوا يسبحون الله فذاع خبرهم في تلك الديار.
Завидљиви људи нису престајали да науде човеку Божијем, а када је покушај да га убију пропао, прибегли су примени магије на њега. Али овога пута то је био велики неуспех. Како се зло невоље окренуло против њеног власника, магија је пала на мађионичара, који није имао снаге да га спасе од његовог зла осим човека Божијег који се молио тражећи од Бога да га врати здравог и здравог. За њега је Бог одговорио на његову молбу.
Вратио се завидљиви ђаво и завист се проширила у душе непријатеља вере. Они који су денунцирали Божјег човека гувернеру Аин Зарбе и убедили га да га убије као злог чаробњака. Гувернер је издао наређење да га убију. После три дана, намесник са својом војском стигао је у град Зодију, где је био човек Божији, и када је сазнао где се налази, наредио је триста својих војника, говорећи: Попните се на гору где је човек и спусти ми га! Војници су урадили како им је наређено. Када су га с муком стигли, молио се овако: Боже, удостој ме невоља и усели ме у одаје мученика Твојих! Они су се дивили њему, а он им рече: Кога тражите? Кога питаш? Кога желиш? Рекли су: жели те гувернер! Рекао им је: Урадите оно што вам је пријатељ наредио! Тако су га везали ужадима, вукли, и одвукли га до гувернера и ставили пред њега. Цело тело му је повређено. Само му је лице остало нетакнуто. Кад га угледа намесник, узе му копље и стаде к њему говорећи: О мађионичару! Сваку земљу си покварио својом магијом, обмануо народ Азије, Киликије и Кабдолије, и уморио ме три дана! Учинићу те ужасом за све који те познају, и подвргнут ћу те казни. Зато је нацртао крст на себи, међу очима, и одговорио му: Ја нисам мађионичар, него сам слуга Исуса Христа, и његовом силом чиним чуда која чиним и побеђујем твоје оче, сатано, и све твоје мере! Када је намесник чуо шта је рекао, јако се разбеснео и зарикао као лав, подигао копље и убо га у прса, тако да му је копље изашло из рамена и ушло у земљу у дужину од лакта.
Када је избоден, блажени је повикао: Хвала ти, Боже мој, Исусе Христе, што си ме оспособио да постанем један од твојих мученика. Зато те молим, Господе мој, да ми даш, после смрти, да исцелим и исцелим свакога ко ме призове, у твоје свето име, од уједа змије или другог бола, да људи знају да је твоја снага са мном. после моје смрти као и у животу. О Боже, извор воде на овом месту. Нека свако кога уједе змија, змија, шкорпион или било шта што се гмиже по земљи што боде и наноси штету, и ко дође у ову воду и окупа се у њој или се њоме намаже, то ће му постати здравље и слобода од бол. Ко не може да дође до ове воде, него буде доведен до ње, помазан њоме и дат му воду да пије, биће и за њега да оздрави.
Када је светитељ завршио своју молитву, вода је изашла из земље у изобиљу. Светитељ је знао да је Бог услишио његову молбу и рекао: Као што си примио ову молбу од мене, господару мој, и опрости свакоме који ме призива у твоје име, и помилуј га. И ко слави празник за ваше пророке, а исто тако и за ваше мученике, нека не буде слеп, хром или шугав у својој кући, и нека ђаво не овлада њиме или било којим од његових ствари. Ти, Господе, благослови кућу његову, децу његову и усеве, као што си благословио дом слуге Твога Јова, и пружи помоћ онима који траже помоћ Твоју и Госпођу твоју мајку у векове векова, Амин.
Када је завршио своју молитву, дође му глас са неба говорећи му: Дођи, успешан привредниче и пажљиви трговче, уђи у царство свог господара и прими блаженство, нешто што ниједно око није видело, ухо није чуло, и ниједно људско биће никада није помислило где су Абрахам, Исак, Јаков и сви остали пророци, апостоли, мученици и сви муџахедини. Када је чуо ове речи, предао је своју душу Христу.
Црква га празнује 5. марта
Цитирано са сајта два патријаршијска манастира, манастира Светог Ђорђа и Херувима
Тропар у четвртој мелодији
Мученик Твој, Господе, подвигом својим задоби од Тебе неуништиве венце, Боже наш, јер задобије силу твоју, погубивши узурпаторе и сатревши силу демона који немају власт, својим молбама, Христе Боже, он спасио наше душе.