Рођен је као Валентин Феликсович 27. априла 1877. године у Киричу (источно од Кримског полуострва) били су државни службеници литванског и пољског краља, а породица му је била сиромашна.
Свети Лука помиње да је побожност и побожност наследио од свог оца, али је његово право разумевање хришћанске вере дошло кроз проучавање Новог завета, које је добио од свог матуранта.
образовање:
Одликовао се изузетним способностима у погледу учења цртања и завршио је Кијевску академију ликовних уметности, али је на крају напустио уметност и цртање као професију у корист помоћи сиромашнима и сиромашнима доктор је, дакле, 1903. године, када је имао 26 година, завршио Медицински факултет на Кијевском универзитету и дуго радио као лекар у локалном округу и као постдипломски студент. која му је помагала при извођењу хируршких операција.
Саосећао је са просјацима који су ослепели од трахома, што га је подстакло да студира офталмологију на очној клиници у Кијеву. трахом, али и многе друге инфекције.
Његов брак:
Још један важан догађај у његовом животу био је његов брак са Аном, која је била медицинска сестра, и имали су четворо деце. Породица се неколико пута селила између различитих здравствених установа у региону и током тог периода није тражио да прикупи новац од својих. пацијената, и није марио за њихово етничко порекло или лична стања.
Након што му је жена умрла, Господ је послао Софију Сергејевну на пут своје породице да буде замена за мајку, доносећи радост у срца његове деце.
Његов професионални живот:
На почетку своје каријере објавио је многе научне тезе и на крају постао главни хирург и професор хирургије у болници у Ташкенту у марту 1917.
” ينبغي أن أخبركم أن ما صنعه الرب معي كان مذهلاً و لا أجد له تفسيراً فقد نجحت جميع العمليات التي قمت بها و التي كان هدفي منها خدمة الفقراء و المعوزين حيث وضعت كل قواي من اجل اراحتهم من الألم و سد احتياجاتهم”.
هذه بعض من عباراته التي قالها و التي حفظها سكرتيره و هي ليست للتفاخر و لكنها لتبيان كيفية تحقيق مخطط الله في حياة الانسان كمثال القديس لوقا.
У време комунистичке владавине над Украјином, Свети Лука је стајао уз своје колеге лекаре као лекар и као хришћанин, а у том периоду су му чак и комунисти одлазили тражећи његове исцелитељске таленте.
Његово рукоположење и прогон:
Упркос опасности која је протицала од Лењиновог режима, он је неустрашиво присуствовао теолошким дискусијама које је за њега припремио првосвештеник Михаил Андејев. позива Валентина у свештенство и Тако је 1921. године нове ере, у 44. години, Валентин је рукоположен за свештеника са именом Лука, и за две године обављао је изузетан рад, не само на пољу пастирског рада, већ у јавном и научна делатност такође.
أخيراً تم اعتقاله و محاكمته و اتهم زوراً بتقديم علاج غير مناسب لجنود الجيش الأحمر و في محاكمته دافع بلاخوف عن مطالبة الإدعاء بحقه قائلاً:”إذا كنت قد قطعت أطراف بعض الناس فذلك كي أنقذ حياتهم، أنت سيدي المدعي لماذا تقطع رؤوسهم؟؟”.
Иако оптужбе против њега нису доказане, владајућа партија је инсистирала на измишљању оптужби против њега и донета је одлука о затварању и прогонству на 16 година.
Доктор, научник, епископ, затвореник:
Године 1923. нове ере, епископ Андреј Овемски, који је уочио духовне таленте Светог Луке, а пре него што је напустио Ташкент (због хапшења и прогонства у Сибир), замонашио га је и епископа, а одмах потом послао Светог Луку да проведе прва три године затвора.
عام 1926 عاد من منفاه إلى طشقند إلا أنه في عام 1930م عاد و نفي مرة أخرى لثلاث سنوات و حينما عاد ثانية إلى طشقند تابع ممارسة الطب .و كطبيب و أستاذ درب العديد من الأطباء على فن الجراحة و كعالم أيضا وجد الوقت لنشر العديد من الأطروحات العلمية و ثمرة هذه الأبحاث كانت كتابه الذي أطلقه عام 1934 بعنوان” ملاحظات حول الجراحة المتقيحة” و التي وضعت الاساس لتخضض طبي كامل و نال بسبب هذا العمل درجة الدكتوراه في العلوم الطبية عام 1936م ولا تزال مؤلفاته يعمل بها حتى يومنا هذا و كانت مؤلفاته و ملاحقها تعتبر بالنسبة لزملائه ” مراجع قياسية” في ذلك العصر.
Као духовни вођа и епископ могао је да издржава епархије, црквене савете и свештенике, а како је његова пастирска и лекарска слава била све већа, комунистичке власти су га преместиле, а како се повећала неправда власти према хришћанима и политичким затвореницима, почео је штрајк глађу.
عام 1937 اعتقل القديس لوقا و قضى أكثر من عامين من الاستجواب و التعذيب و الاذلال و مع ذلك وضع رجاؤه على الرب و استطاع بشجاعة تجاوز هذه المحن ليس فقط برفض قبول التهم المزيفة الموجهة له و لكن لكي يعضد بقية المضطهدين فأضرب عن الطعام و أرسل خطابات إلى السلطات العليا ضد تصرفات النيابة العامة الغير قانونية و كان يخاطب رفاقه السجناء:إنهم يطالبونني بأن أخلع ثوب الكهنوت وأنا لن أفعل ذلك لإنها ستبقى معي حتى مماتي لقد خدمت الناس كطبيب و أخدمهم أيضا كخادم للكنيسة…”
Сви који су га видели током ових искушења били су сведоци његове праве личности. Био је милостив као лекар и лечен без накнаде и са љубављу је делио њихов бол са свим својим пацијентима и гледао на сваког од њих као на јединствену и непоновљиву слику од Бога.
عام 1940م حكم على الأسقف لوقا بالسجن 5 سنوات في المنفى في منطقة كراسنويارسك و في عام 1941م عين مستشاراً لمستشفيات كراسنويارسك و قدم خدماته كطبيب في بداية الحرب العالمية الثانية.
رقي عام 1942م إلى مرتبة مطران و أوكلت إليه الخدمة في أبرشية كراسنويارسك التي لم تملك حينها كنيسة واحدة و بجهوده تم افتتاح اول كنيسة عام 1943م في إحدى ضواحي كراسنويارسك و كتب للبطريرك سيرجيوس:” كل سيبيريا الشرقية ، من كراسنويارسك حتى المحيط الهادئ لا توجد بها ما يدل على حياة للكنيسة و إن لم تفتتح العديد من الكنائس في مختلف مناطق كراسنويارسك قريباً فهناك خطر أن ينقاد الشعب نحو البدائية”.
Такође 1946. године н.е. распоређен је у Епархију Кримског полуострва и тамо је најпре обављао свој пастирски рад са лекарском службом, да би након тога одлучио да се потпуно посвети служењу цркви. , и са ревношћу и ентузијазмом се обавезао да ће се побринути за великодушност Христа, у светлу услова живота под влашћу комунистичких власти Захтевај храбро исповедање вере.
و كأسقف فقد كانت عظاته لا تؤكد فقط على ضرورة الايمان الاورثوذكسي بل كان يناهض ” الكنيسة المعمدانية” و هي هرطقة سعى النظام الشيوعي لنشرها و خلال 38 سنة من سنوات عمله الرعائي كان له أكثر من 1250 عظة حفظت 750 منها في 12 مجلد و حينما كان يقوم بعمل جراحي كان يرتدي ملابسه الكهنوتية مع أيقونة.
Са доласком и одласком владавине Лењина, Стаљина и Хрушчова, поновљени прогони и изгнанства само су повећали његову популарност, а упркос кампањама клевете и клеветања његовог угледа, био је познат по својој љубави и несебичности и био је познат као духовни отац и лекар, а овај углед је уплашио све режиме и уобличио јој претњу.
На крају свог живота, Свети Лука је ухапшен на једном од својих путовања, које је било у медицинске сврхе, а и то је било у оквиру Божијег плана за њега. На крају живота изгубио је вид због глаукома око, па је сво време постао посвећен питањима вере, учинио је многа чуда исцељења и сада је имао много духовне деце.
Његово упокојење и сахрана:
مع نهايه حياته أقلقه مسأله و هي أنه هل سيسمح بترتيل ” قدوس الله” في جنازته ، وقد أقام آخر قداس إلهي في عيد الميلاد عام 1960م وآخر عظة له كانت في أحد الفريسي و العشار أما رقاده فقد كان في 11-حزيران-1961م في يوم عيد ” القديسون اللذين أناروا في أرض روسيا”
سعت السلطات بكل جهودها لأن تكون جنازة القديس لوقا من دون معالم فقد تم استقدام حافلات من أجل دفع الجنازة بسرعة من الشوارع إلى المقبرة و ذلك لتقليل الضجة ولكن الله كان له مخطط لجنازة القديس لوقا فقد ارتفعت ثورة شعبية في الجنازة و رفض المؤمنون الهرولة والسير بسرعة و تجاهلوا بجرأة الحواجز التي وضعت على مسارات الطريق الوسطية ، وبالرغم من استياء الحكومة إلا أنها سمحت للجنازة بأن تأخذ ثلاث ساعات و نصف خوفاً من انتفاضة شعبية حيث امتلات الشوارع بالسيارات المتوقفة و ملأ الناس الشرفات و الاسطح و كانت هذه الجنازة بمثابة وسام شرف ، السلطات أرادتها حدثاً صامتاً لكنا كانت شاهداً لمجد الرب فخلال المسيرة كان الترتيل الدائم ” قدوس الله، قدوس القوي، قدوس الذي لايموت.ارحمنا” و هكذا تحققت رغبة القديس لوقا بان يرتل ” قدوس الله..” في جنازته كما كان يحلم .
في 17 آذار 1996 أخرجت بقايا القديس لوقا من القبر بحضور ما يقارب 40000شخص و قيل أن رائحة زكية عطرة فاحت من قبره و اكتشف ان قلبه لم يصيبه الانحلال كشهادة على الحب العظيم الذي كان يقدمه للمسيح و اتباعه و بعد 3 ايام أي في 20 آذار تم نقل بقاياه إلى كنيسة الثالوث الأقدس في سيمفيروبول واستمرت هذه البقايا بعمل معجزات لا تعد و لا تحصى في هذه الكنيسة و في دير ساجماتاSagmata في اليونان و في جميع أنحاء العالم.
Закључак:
Велики светитељ и исповедник Лука био је драгоцени сасуд божанске благодати, попут његовог заштитника и лекара, апостола јеванђелисте Луке, који је поред свог апостолског дела био лекар, и као светог апостола Павла, који је проповедао Јеванђеље о Христос не само у цркви, већ и у затвору и изгнанству, где је проповедао пријатељима и проповедао прогоњенима, док је трпео тугу од лажних пријатеља, био је, пак, личност од велике важности, посебно за многе. који нису могли ништа сами да ураде. Он је био један од оних који своје активности нису ограничавали на оно што им је доносило задовољство, јер се за њих пружање услуге сроднику сматрало важном ствари, и из тог разлога они и чине. не чине да њихови избори дођу случајно, нити се граде на чудним темељима, радије теже да пронађу потребе које морају бити задовољене и на начин који користи читавој заједници.
Ови градитељи и радници који су се појавили на животним пољима као одговор на позив Господњи, и са десет таланата које им је Господ предао, извршили су још десет таланата, и ово оличење живљења по духу Јеванђеља појављује се као пример за све нас.
Житије Светог Луке је јединствен документ о животу православних хришћана у Русији током година терора 1920-1940. То је биографија или авантура човека који верује у свој позив да служи Речи и страст према свом професионалном научном и медицинском раду, прогоњеног због посвећености буђењу душа и преживљавања због своје храбрости као лекара тела.
Црква га празнује 11. јуна
Тропари у трећој мелодији
Открио си благодат Утешитеља као новог светитеља у временима гоњења и невоље, за болести као исцелитеља, и за душе као пастира и путовође, ти који си пример венчаних и усамљених , посредује у спасењу душа наших.
Кандак са четвртом мелодијом
О, преправедни Лука, јавио си се као сунце у мрачној ноћи гоњења, па, блажени, изливаш божанску утеху у душе измучених.