كان ترتيبه الرابع بين خمسة أخوة، والثالث بين الأربعة الذين بقوا على قيد الحياة، في الثامنة من عمر عمل في الثانية عشر من عمر ابتدأ العمل في منجم للفحم ثم في بقالية، واثناء عمله في رعاية الأغنام وحتى أثناء عمله في البقالية ابتدأ رويداً رويداً بقراءة قصة القديس يوحنا الكوخي، وأراد أن يحذو حذوه فحاول الذهاب إلى الجبل المقدس، ولكن لأسباب متنوعة لم يستطع وعاد إلى منزله.
Најзад, када му је било четрнаест година, тајно је отишао на Свету Гору Атон. Постао је аутистичан са четрнаест година. За свештеника га је са двадесет година рукоположио архиепископ синајски Порфирије ИИИ, који му је дао име 1926. Упокојио се у нади у васкрсење ујутру 2. децембра 1991. године.
Блажени шеик Порфирије Провидник није званично проглашен за свеца у цркви, али његов миомирисни живот одише мирисом светости.