Дванаеста беседа Светог Григорија Ниског на Песму над песмама
5- قمت لأفتح لحبيبي؛ ويدأي تقطران مُرًا، وأصابعي مُر قاطر، على مقبض القفل. 6- فتحت لحبيبي، لكن حبيبي تحَّول وعبر. […]
5- قمت لأفتح لحبيبي؛ ويدأي تقطران مُرًا، وأصابعي مُر قاطر، على مقبض القفل. 6- فتحت لحبيبي، لكن حبيبي تحَّول وعبر. […]
Смрт је резултат новог стања у које се човек преселио након пада, а узрокована је грехом. Тако је постао човеков непријатељ. Али овај живот је само хотел. У њега улазимо и у њему проводимо цео свој садашњи живот. Али трудимо се да га напустимо са добром надом. Овде не смемо оставити ништа што би нам тамо могло недостајати.