Посланице Светог Апостола Павла су дела настала стицајем околности, писана у периоду од петнаест година (између 51. и 66. године), у којима је одговарао на питања новооснованих цркава и суочавао се са одређеним одступањима, да ли су доктринарних или моралних девијација, чиме је употпунио своје усмено проповедање.
في الآداب الشرقية القديمة فن خاص معروف بفن ” الرسالة” نجده على السواء في العهد القديم موجّهة خصوصا من الملوك والانبياء (الملوك الاول 21: 8-10، الملوك الثاني 5: 5-7، 19: 14، 20: 12، ارميا 29: 1) وفي الآداب المصرية او البابلية او الهيلينية. تبدأ الرسالة بذكر اسم المرسِل يتبعه اسم المرسَل اليه الرسالة, ثم يأتي فعل الشكر(وهو عبارة عن صلاة وجيزة للآلهة), وبعد ان يقوم المرسل باللياقات يعالج المواضيع التي يريد معالجتها، وتنتهي الرسالة بالتمنيات والسلامات. هذه هي الطريقة التي اتبعها بولس في تدوين رسائله بعد ان صبغها بصبغة مسيحية. وعلى حسب العادة القديمة ايضا, لم يكتب بولس رسائله بيده ولكنه أملاها على كاتب رافقه, ومن ثم كان يرسل الرسالة الى الكنيسة بواسطة شخص يثق به.
تكوِّن كتابات بولس الرسول الجزء الاكبر من كتب العهد الجديد, وهي كتابات متجانسة مع مجمل فكره ورسالته والعقيدة المسيحية, ينطلق فيها من واقع الحياة بعد ان يلقي عليه ضوء البشارة الجديدة. المناقبية التي يتحدث عنها لا يبنيها على أسس فلسفية ولكن على الايمان بالله, فالله بالنسبة اليه هو الذي يؤسس التصرفات الخلقية والعلاقات بين البشر.
وجّه بولس مؤلفاته الى الجماعات التي كانت تجتمع لإقامة سر الشكر(القداس الالهي)، وكان المجتمعون يتلونها في اجتماعاتهم. توحي الرسالة الى كنيسة كولوسي (4: 16) بان الكنائس التي كتب اليها الرسول كانت تتبادل رسائله في ما بينها، وتجعلنا نعتقد ان بعض رسائله قد ضاع(انظر ايضا 1 كورنثوس 5: 9). في نهاية القرن الاول ظهرت مجموعة قانونية لرسائل بولس يشير اليها كاتب رسالة بطرس الثانية (3: 15- 16) وايضا القديس اغناطيوس الانطاكي في رسالته الى اهل افسس (12: 2). ترتيب الرسائل في العهد الجديد يعود عموما الى طول الرسالة، والرسائل الموجّهة الى الكنائس تسبق في الترتيب الرسائل الى الاشخاص.
Павле је написао два писма Солунској Цркви око 51. године. Била су то први комплетан текст међу текстовима Новог завета. У њима се апостол обраћа главним темама евангелизације и живи у нади да ће Христос доћи брзо. Права вера је заснована на Исусу, васкрслом из мртвих, чији је живот активан у нама данас и јачи је од греха и смрти.
Два писма Коринћанима, и писма црквама у Галатији, Филипима и Риму, Апостол је написао око 56-58. Централно питање у овим књигама је човеково оправдање (како човек постаје праведан?) и његово спасење.Нема сумње да је човек оправдан вером у Исуса Христа као Господа и Спаситеља. Ако се човек крштењем сједињује са Христом, он прелази из смрти у живот. Спасење се, дакле, не постиже делима закона, већ у Исусу Христу, распетом и васкрслом из мртвих, који је увек присутан у својој цркви кроз свог Светог Духа који у њој делује кроз своју реч и тајне.
الرسالتان الى كنيستي كولوسي وافسس والرسالة الى فيلمون كتبها حوالي 61-63,ارسلها بولس وهو سجين في رومية, ولذلك تدعى هذه الرسائل ” رسائل الأسْر”. ما يكشفه في هذه المرحلة هو المكانة التي يحتلها المسيح في الكنيسة والتاريخ والعالم. ففي المسيح, تصالح العالم كله مع الله ذلك انه الابن الذي حلّ فيه كل ملء اللاهوت جسديا, وبه وله خُلق كل شيء, وتستمد حياة العالم منه معنى جديدا. يرى بولس (او واحد من تلاميذه) في هذه الرسائل ايضا ان بناء الكنيسة عمل لا نهاية له, فالجسد (وهو صورة للكنيسة) دائم النمو, والرباط بين العريس والعروس (وهو صورة اخرى للكنيسة) هو رباط حي لا يعرف الجمود.
Павле је писао пастирска писма (писмо Титу, и прво и друго писмо Тимотеју) пре 67. године, или их је писао ученик после његове смрти, бавећи се својом духовном вољом. Брига у овим књигама је једна: организовање цркава и одржавање депозита вере усправним. Захваљујући песмама које сам поменуо, ова писма нам омогућавају да се ујединимо у хваљењу ране цркве (Тимотеју 2:5-6, 3:16, 6:15-16, 2. Тимотеју 2:8-13).
Посланица Јеврејима је у ствари проповед (13:12) коју је написао ученик Апостола око 70. године и упућена неким хришћанима јеврејског порекла који су напустили првобитни ентузијазам и жудели за јеврејским богослужењима. Писац крепи ову браћу и позива их да доврше пут своје вере, чији је садржај Исус Христос, велики свештеник, који је једном заувек ушао у Светињу над светињама и једном за свагда отворио пут у свет. све након што је својом спасоносном жртвом укинуо све обреде, чиме је оборио све старе баријере и жртве и дао опроштај целом свету.
Апостол Павле је наш вођа ако га читамо на свеобухватан, лични и академски начин, и он је наш водич до дубине Христове мисли
Мој парохијски гласник
Недеља 31.03.1996
13. издање