Од првог дана Велике недеље, морамо (примити) Исуса Христа и прихватити да Његова воља доминира нама. У овом дочеку Христовог доласка лежи смисао Цветне недеље (25).
تُقرأ في صلاة الغروب، المقامة مساء السبت، ثلاثة تلاوات من العهد القديم. تتكلم الأولى عن الإرشادات الأخيرة التي أسداها يعقوب لأبنائه (تك1:49- 2، 8- 12). لقد اختير هذا المقطع لأنه يشير إلى (القضيب) و (الجحش) و (دم العنب) الذي يغسل الثياب، وكلها تكتسب معنى جديداً بدخول يسوع إلى أورشليم قبل آلامه: (لا يزول قضيب من يهوذا… متى يأتي من يكون له خضوع الشعب، رابطاً بالكرمة جحشه وبالجفنة ابن أتانه، غسل بالخمر لباسه وبدم العنب ثوبه). أمّا القراءة الثانية (صفنيّا 14:3- 19) فتعلن أيضاً عن حضور الملك المعزّي: (اهتف يا إسرائيل… ملك إسرائيل الرب في وسطك. لا تنظرين بعد شرّاً). وتشير القراءة الثالثة إلى نبوءة زكريا ( 9:9- 15) التي تحققت يوم الشعانين: (ابتهجي جداً يا ابنة صهيون… هوذا ملكك يأتي إليك. هو عادل ومنصور، وديع وراكب على حمار وعلى جحش ابن أتان) (26).
تدعونا تراتيل السَحَر إلى الذهاب للقاء الملك الآتي: (هلمّ بالأغصان نسبّح المسيح السيّد… الله الرب ظهر لنا، فأقيموا العيد وهلموا نعظم المسيح مبتهجين، وبسعف وأغصان نهتف نحوه بالتسابيح قائلين: مبارك الآتي باسم الرب). أمّا إنجيل السَحَر (متى1:21- 11، 15- 17) فيصف دخول يسوع الاحتفالي إلى أورشليم (27). На крају магијске службе епископ или свештеник благосиља палмине гранчице и дели их верницима.
تتكلم الرسالة التي تتلى في قداس الذهبي الفم الذي يُقام اليوم (فيليبي 4:4- 9) عن قرب مجيء السيّد: (افرحوا في الرب كل حين وأقول أيضاً افرحوا… الرب قريب). أمّا الإنجيل (يو1:12- 18) فيشير إلى دهن رجلي يسوع بالطيب الذي قامت مريم في بيت عنيا (وستعود الكنيسة وتذكرنا بهذا الحدث صباح يوم الأربعاء العظيم) ثم إلى الدخول إلى أورشليم. وتبتدأ البركة الختامية في آخر القداس بالكلمات التالية: (يا من ارتضى أن يجلس على جحش ابن أتان لأجل خلاصنا…).
Покушајмо сада да разумемо нека учења ове недеље.
* (Ево, долази вам краљ ваш.) Данас нам Исус долази као наш краљ.Он је више од учитеља који води своје ученике. Исус жели да прихватимо Његову вољу у свему и одустанемо од свих својих жеља. Он нам долази да зацари над нашим душама и да успостави цара у нашим срцима.
* (إليك…). لا يأتي يسوع إلى البشرية جمعاء وحسب، بل إلى كل واحد منّا بصورة خاصة. (ملكك…). يريد يسوع أن يكون ملكي. وبمعنى خاص إنه ملك على كل واحد منّا. وبشكل شخصي ومميّز بالكلية إنه يطلب طاعة وقبولاً داخليين وصميميين.
* Овај краљ је (скроман). Долази нам јашући на подлу животињу, симбол понизности и медицине. Једног дана ће се вратити у својој слави да суди свету. Данас он одбацује све манифестације славе или ауторитета и не захтева никакво видљиво царство. Он само жели да влада нашим срцима: „Сине мој, дај ми срце своје“ (Пословице 23:26).
* Али људи су се осећали исправно када су поздравили Исуса као видљивог краља Израела, јер Исус није само краљ појединаца, већ и краљ људских група. Његово краљевство је такође друштвене природе, и простире се на области политике и економије поред моралног и духовног поља. Нема ничег чудног или натегнутог у вези са Исусовим господством.
* Гомила која је примила Исуса носила је палмино лишће и гране које су можда биле маслинове – дрво које налазимо у изобиљу на периферији Јерусалима. И палмине и маслинове гранчице имају своје симболично значење. Листови палми указују на победу, а маслинове гранчице означавају мир и помазање. Зато пођимо у сусрет Исусу, величајући у исто време његову снагу и доброту, нудећи му своје победе (које су заправо његове победе) над нама самима и над грехом, као и свој унутрашњи мир (који је његов мир).
* (وفرش الجمع الكثير ثيابهم على الطريق…). فلنلق على أقدام يسوع ثيابنا وممتلكاتنا وأمانتنا وأملاكنا، وأيضاً وكذلك مظاهرنا الكاذبة وقبل كل شيء أفكارنا ورغباتنا وشعورنا وليطأ الملك الغالب كل ما لنا ولنخضع له كل ما لدينا من ثمين وقيِّم مقدمين إياه للسيّد.
* Народ је певао: „Осана (28) Благословен који долази у име Господње. Ако могу да изговорим ову фразу са свом искреношћу и послушношћу, и ако она заиста изражава потпуну чежњу за Краљем кога прихватам свим својим срцем, тада ћу се у том тренутку окренути од својих греха и прихватити Исуса као мој гост. Добро дошао ко год ми дође! И нека је благословен!
(25) И Грци и Латини дају овај назив недељи пред Ускрс. Знамо да се, почевши од 397. године, у свим месопотамским црквама практиковало да се у недељу благосиљају палме. Што се тиче Јерусалима, у истом периоду, Цветна недеља се прослављала на следећи начин: Верници се у зору окупљају у храму Васкрсења, а одатле прелазе у цркву на Голготи, где се служи редовна недељна служба. Затим би у раним поподневним сатима извршили велику процесију на Маслинску гору где би одржавали још једну службу. Затим се око три сата селе на место одакле је Христос по предању узашао и држе другу службу. Одатле би, око пет сати поподне, ишли у Јерусалим, носећи палмине гранчице и маслинове гранчице, и вршили би вечерње у цркви Гроба Светога, затим би отишли у цркву на Голготи и завршили дан са завршним молитвама.
(26) Пророк жели да супротстави традиционалну слику краљева који јашу на коњима или колима са ликом краља чији је улазак у његову престоницу знак понизности. Магарац је супротност коњу, што сугерише идеју рата и освајања.
(27) Матејев извештај преноси, уз неке измене, Марков извештај (11:1-11). Матеј сматра да је Исус кренуо из Витфаге на пут у Јерусалим, док Марко истовремено помиње и Вифагију и Витанију. То значи кућа од фаји (кућа зелених смокава). Постоји ли веза између овог имена и проклетства неплодне смокве, на почетку последње недеље Исусовог учења?
(28) За време Исуса, хебрејска реч Осана изгубила је своју првобитну снагу и значење и постала је само клицање и крик радости или помирења. У том смислу је коришћен седмог дана празника сеница званог (Дан Осана) или (Велика Осана). Али првобитно значење речи било је много јаче од тога, јер је коришћена у смислу: (Сачувај сада, моли се), и стога је имала месијанске концепте. Свети Дух је ставио ову реч на усне масе, по Исусовом уласку у Јерусалим, у њеном дубоком, древном значењу, а да маса није била потпуно свесна тог значења.