على الأثر اتّقدت روح أدريانوس بالنعمة الإلهية فطلب من الكتبة أن يضموا اسمه إلى أسماء المسيحيين وهتف: “سيكون لي سرور أن أموت معهم من أجل محبة المسيح!” للحال كبّلوه وألقوه في السجن في انتظار الحكم عليه. لما علمت ناتاليا، زوجته، بأنه أُوقف انفجرت باكية لأنها ظنّت أنه أُوقف لشائنة ارتكبها. ولكن لما قيل لها إنه من أجل اعترافه بالمسيح أُوقف، للحال لبست ثياب العيد وأسرعت الخطى إلى السجن. قبّلت قيود أدريانوس ومدحت تصميمه وشجّعته على الثبات في المحن التي تنتظره. وبعد أن طلبت من الشهداء الباقين أن يُصلوا من أجل زوجها، عادت إلى بيتها. لما أخذ أدريانوس علما بحكم الموت في حقه، سُمح له بالذهاب إلى بيته وإعلام زوجته بموعد تنفيذ الحكم. حالما رأته حراً ظنت أنه أُطلق سراحه لنكرانه المسيح فأوصدت الباب لتمنعه من الدخول. قالت له: “مَن يُنكرني قدام الناس أُنكره، أنا أيضاً، قدام أبي الذي في السموات” (مت 33:10). ولكن لما أفضى لها بحقيقة الأمر فتحت له وضمّته ولحقته إلى مكان العذاب.
مَثَل المغبوط، بعد أيام، أمام الإمبراطور. بعد أن اعترف بالإيمان بيسوع بشجاعة جُلد جلداً عنيفاً. وكانت ناتاليا والشهداء الآخرون يقولون له: “لا تخشَ التعذيب. لا يدوم الألم طويلا أما الراحة فإلى الأبد”. على هذا بقي شهيدُ المسيح غير متزعزع.
Када су свети мученици због немогућности ходања враћени у тамницу, Наталија се са страхопоштовањем помазала крвљу свога мужа као да је помазала драгоценијим миром. Тада дођоше побожне жене и превијаху ране славним исповедницима у њиховој тамници. Када је за то сазнао цар, наредио је да им се не дозволи да прилазе том месту. Што се тиче Наталије, она је ошишала косу и обукла се као мушкарац. Када је могла да уђе у тамницу, стара се о мученицима. Побожне жене су учиниле исто. Када је цар сазнао шта су урадили, узнемирио се што су заробљеници имали неку утеху, па је наредио да им се пијаца очисти са поручником. Тако су сви мученици умрли под мукама.
Дошао је ред на Адријана, а Наталија га је укочила. Када су му одсекли руку, он је предао своју душу и придружио се хору мученика који су му претходили.
Тиранин је наредио да се мошти светаца униште ватром, али Наталија је успела да украде одсечену руку свог мужа. Онда је изненада пала јака киша и угасила ватру. Хришћанин по имену Ефес успео је да добије свете остатке и пренео их у Аргиропољ, близу Византије. Ту је часно сахрањена. Причало се да је цар желео Наталију за жену, али је заступништвом светог Адријана преживела и преселила се у Аргиропољ, где је спојила руку свог мужа са остатком његовог тела. Тамо је живела са побожним женама. Затим, после лаке болести, уснула је у Господу и ступила у ред мученица. Њено мучеништво је било мучеништво срца када је видела свог мужа како умире под мукама. Живела је после њега у чистоти, праведности и подвигу, па се удостојила да са њим наследи небески венац. Црква празнује њих и њихове саборце 26. августа.
Тропар у четвртој мелодији
Мученици Твоји, Господе, трудом својим задобише од Тебе неисцрпне венце, Боже наш. Зато што су постигли твоју снагу, уништили су узурпаторе, и сатрли моћ демона који немају моћ. Њиховим молбама, Христе Боже, спаси душе наше.
Кандак са четвртом мелодијом
Кад си у срце своје божанске речи, речи одлучне жене, мучениче Христов Адријане, похитао на муке, и са женом си задобио венац.