Теодора Солунска, праведна светитељка

Теодора је од малих ногу волела Христа. Ако није хтела да се преда радостима световног живота, придружила се једном од манастира друштва. Красила ју је доброта, стрпљење и кротост, и настојала је да стекне сваку врлину, ходећи у потпуној покорности своме вођи, знајући да је послушност једина врлина којом се преостале врлине негују и чувају, а послушност је и на њу сестре такође.

Чак иу својој смрти, она је задржала послушност, јер се и претпостављени годинама после Теодорине смрти придружио групи праведника на небу. Када су је однели на гробље, који је божански план намеравао да садржи и Теодорине кости, кости су се саме помериле, пред очима присутних, да би направиле место за тело старешине манастира.

Штавише, са моштима свете Теодоре су се десила многа чуда: демони су протерани из опседнутих, слепи су прогледали, а многи болесници оздравили.

Црква је слави 5. априла