Кратак преглед заувек запамћеног шеика Германоса Ставровонија
Шеик Германос је рођен у селу Огоро у Епархији Амохостос (Кипар) 1906. године од два благочестива родитеља, Николаја и Маргарете, из породице Хаџи Георгија. Због читања житија Светог Јована Кохијског у младости, био је одушевљен и решен да живи монашким животом.
Са шеснаест година ступио је у манастир Ставровони, показујући примерну ревност и изузетну послушност као искушеник у монаштву. Молиле су се да са двадесет четири године носи мараму и да промени име – које је било Ђорђе – да постане Германус. Следеће године је рукоположен у чин ђакона. У двадесет деветој години добио је великосвештенство, а у тридесет осмој години рукоположен је за архимандрита.
Његова очигледна мудрост, чистоћа понашања и административне способности допринели су углавном његовом избору за поглавара манастира 1952. године, када је умро заувек памћени шеик Дионисије ИИ. Био је узор у свом руковођењу манастиром: прво, по својој невиности, по својој трпељивости, у сну, у свом стрпљењу, у својој служби, у свом труду, у свом смирењу и по учешћу у богослужењима. . Трудио се да у себи негује непрестану молитву.
Свесна понизност била је једна од његових главних врлина. Избегавао је сваку пројекцију свог срца према спољашњем свету, а такође и према људима око себе. Трудио се да сакрије своје врлине свом снагом која му је дата. Стога је, по правилу, мало ко умео да разликује скривено благо скривено у његовом очигледном облику. Његова непрестана молитва са сузама, његов анђеоски стајање пред задивљујућим храмом Божијим током Литургије, и јединствени и осебујни пример његовог живота, све је то најавило богат духовни плод, не само у његовом манастиру, већ и у женском. манастири Кипра који су процветали и захвалили се углавном његовим напорима. Био је духовни отац и исповедник високе класе који је многе људе навео на покајање и истинско духовно преображење ка Господу. Цео његов живот је право живо сведочанство живог Христа. Његов земаљски живот завршио се мученичком смрћу. У поподневним сатима 31. августа 1982. године, који је последњи дан црквене године и такође је дан посвећен пар екцелленце Пресветој Богородици, коју преподобни шеик поштује, када се враћао са напорног радног дана у маслињацима док је управљао манастирским пољопривредним трактором, пао је у дубоку долину где је срео Мученичком смрћу без икакве помоћи. Тако је блаженопочивши шејх заспао на крају црквене године. Ова аутентична личност чији је живот непрекидна жртва и непрекидна служба.
Пренет је, без сумње, у небески храм где је бескрајна слава. Што се тиче монаха који су читаво поподне трагали за њим, нашли су га следећег дана мртвог и у молитвеном положају са рукама и ногама у облику крста. То је био видљив знак његовог духовног рада, чак иу онима последње тренутке испуњене болом и патњом од његове мученичке смрти, која личи на страдање уласка у живот вечни.
Упутства и савети шеика Германа
О вери у Бога
- Ко победи своје жеље, достиже велику веру.
- Велика вера је благослов од Духа Светога. Богато се даје само онима са срцем очишћеним од страсти.
- Морамо свим срцем да верујемо у Христа, да би се ум просветлио и победили греси, жеље ће нестати, наше душе ће бити смирене, а цело биће наше биће пуно живота.
- يوجد إيمان حقيقي صادق كما يوجد إيمان كاذب. يظهر الإيمان الحقيقي في وقت التجربة. أما الإيمان الكاذب فيزدهر فقط في أوقات الراحة ويذبل وقت الإمتحان. هل تصلّي بإيمان؟ ستُسمع. هل تتوب بإيمان؟ ستنال الرحمة. هل تعترف بإيمان؟ ستُغفر خطاياك. هل تصبُر بإيمان؟ ستتقدس. “إني أؤمن بالمسيح” هذا يعني أن ثقتي به في كل شيء. لا أُغيّر ولا حتى حرفاً أو نقطة من تعاليمه ووصاياه، وإلا فسأكون هرطوقياً. والهرطوقي هو خارج فُلك الخلاص. سيُغرقه الطوفان.
- Наша вера се показује у нашим делима, у нашим речима и у нашим мислима.
- Шта се постиже истинском вером, очигледно је са извесним доказом у житијима праведних мученика, исповедајућих подвижника који практикују самосавладавање и свим делима светих.
- Вером у истинитог Бога и смирењем побеђујемо своје страсти, а демони који се труде да нам науде побећи ће и на тајанствен и натприродан начин бити разоружани.
- “إني أؤمن بالمسيح”، عبارة لا تعني وحسب أنه عليّ الانتظار والطلب من الله أن يسمع لي محققاً رغبتي. “إني أؤمن بالمسيح” تعني أنني أقدّم الطاعة لله مُحققاً رغبته هو، أكان ذلك يُرضيني أم لا. لهذا نقول لله في صلاة “أبانا الذي…”: “لتكن مشيئتك…” وليس: “لتكن مشيئتي”.
О провиђењу
- Како нам људи могу наштетити када нас Бог воли и брине о нашим стварима? Ако разумете љубав и бригу ваше породице за вас, мислите да је Божја љубав и брига за вас неизмерно већа. Имајте то на уму и не очајавајте.
- Болест која те мучи по промислу Божијем је лек који лечи твоју душу од страсти, зала и греха. Човек прихвата болест као прилику и за молитву и покајање.
- في معاناتك الآن من مرضك يصعب عليك أن تخطئ، ولا تُشبَع الأهواء كما يحدث عندما تكون مُعافى. يجب أن ترى محنتك على أنّها “الباب الضيّق والطريق الصعب” (متى ۷:۱٤) الذي يقود الى الحياة الأبدية. عظموا الله الذي بعنايته ومحبته سمح بهذا الأذى الوقتي مما يفتح الطريق الى الأبدية من أجلك.
У нади у Бога
- Непрестаном молитвом, искреним исповедањем и сталним проучавањем Светог Писма и житија светих, хришћанска нада постаје чврста и јака у нашим душама.
- Свеци су сву своју наду полагали на Бога и нису били разочарани. Нека ово буде пример за нас.
- لا تستسلموا حتى ولو حاربتكم أهواؤوكم أو أفكار الخطيئة. إبدأوا بداية جديدة دائماً، وقولوا: “الله حي، لهذا لن أيأس”.
- Ко се узда у Бога, неће стићи у ћорсокак.
- من لا يتّكل على الله يفتّش على تعزيات خادعة في الفلسفات الضبابية وفي الانحرافات التي تقود الى الخطيئة والمشروبات المؤذية وحتى للمخدرات.
- Молитва без наде је као брод без компаса.
- أي نوع من المسيحيين نحن إذا كنّا نعيش “كسائر الذين لا رجاء لهم” (۱تسا ٤:۱۳).
- من يعمل بحسب وصايا الله يرجُ المكافأة، لأن الرب يقول: “إن أجركم عظيم في السماوات” (متى ۵:۱۲) فيتوجه الى المسيح قائلاً: “لتكن يا ربّ رحمتك علينا كمثل اتكالنا عليك”. (مز ۳۲:۲٢).
У љубави
- من يُجاهد ليحظى بالمحبة الكاملة تجاه الله كما تجاه قريبه يتمكّن من الإعتراف بأن يسوع المسيح هو الرب “بالروح القدس”.
- Морате веровати да вас Бог воли чак и ако вас сви одбацују и напуштају.
- Ако се трудите да волите Бога у највећој мери, Он ће вам се у већој мери открити.
- Божанска љубав постоји, али постоји и демонска љубав. Као што постоји божанска мржња, постоји и мржња сатанска.
- Божанска љубав расте држањем Божијих заповести. Сатанска љубав је зла, жељна задовољства и пожуда. Божанска мржња је мржња према греху. Што се тиче сатанске мржње, она је против сваког човека наше врсте, чак и против непријатеља.
- Зли окуси смрт, док љубавник окуси вјечни живот. Нема места у Царству небеском за оне који у души немају места за љубав према непријатељима.
Превео на арапски отац Атанасије Баракат