Софроније је својом људском мудрошћу схватио да постоји виша мудрост од земаљске. То је мудрост која нема премца, наиме небеска мудрост која долази од Светог Духа.
Знао је да је задобити овај божански благослов могуће само живећи угодним Богу. Стога је почео да посећује манастире и обреде око Јерусалима, на ходочашћу по тамошњим светим местима. Када је ступио у један од многобожачких манастира, у манастир Светог Теодосија, упознао је монаха по имену Јован, био је угледни свештеник. Софроније се безрезервно прилепио уз њега и постао његов ученик. Дубоко поверење повезало је њих двоје, до те мере да је Софроније постао стални пратилац свог учитеља на свим његовим путовањима да посети свете оце, користи од њих и прикупи њихове вести.
لم يكن سعي صفرونيوس ومعلمه في جمع أخبار الآباء القديسين في أورشليم فقط، بل في القسطنطينية والإسكندرية أيضاً. لذلك راحا يتنقلان كالنحل من زهرةٍ إلى زهرةٍ، بين الآباء القديسين الذين هم “فلاسفة الروح القدس”.
У Александрији се Јован Софроније замонашио пошто је боловао од болести од које није очекивао да ће се опоравити. Али, милошћу Божијом, наш светитељ оздрави и од тада он и његов ученик стадоше да се труде да спасу себе и друге. Стога су стали против јереси једне природе.
Софроније и Јован су неколико година боравили у Александрији. Док Персијанци нису почели да им прете, отишли су у Цариград и одатле отпутовали у Рим.
После смрти Јована, учитеља Софронија. Софроније је тело свог учитеља пренео у манастир Светог Теодосија, у Палестини, где се првобитно замонашио пошто га није било могуће пренети на Синај како је тражио. Софроније је боравио у Јерусалиму са дванаесторо својих ученика. Свети град је још увек био у персијским рукама. Након што је Ираклије извојевао победе над Персијанцима, Захарија, њен патријарх, вратио је Животворни Оуд (Крст) у вођство Цркве, која је била у рукама Модеста по пуномоћју. Захарија није дуго остао на свом месту јер је заспао и Модест је изабран да га замени. И он је преминуо две године касније, а Софроније га је заменио након што је доспео у свештенички чин.
Софроније је радио на ширењу праве вере и супротстављању јересима. Као и она воља која је рекла да у Христу постоје две природе, али једна воља. Позвао је на локални сабор који би осудио нову јерес.
من مؤلفاته مقالات عدة وكتابات تعليمية وأناشيد تدل على موهبته الشعرية والموسيقية. منها الايذيوميلة «وهي قطع صلاتية ذات نغم خصوصي». ومن أعماله أيضاً أنشودة “صوت الرب على المياه…” التي تُتلى خلال الساعات الكبرى في عيد الظهور الإلهي، وأنشودة رؤساء الشعوب “اجتمعوا على الرَّب…” التي تُرنَّم يوم الخميس العظيم. كذلك وضع العديد من أخبار القديسين. كحياة القديسة مريم المصرية.
Халифа Омар бин Ал-Хаттаб је такође преговарао, након арапског освајања и опсаде Јерусалима током две године, где је калиф обезбедио права хришћана и света места која су им припадала, а врата града су била отворена је 638. године нове ере.
Светитељ Божији није дуго поживео након што је отворио капије града Јерусалима. То је зато што га је Господ изабрао. Било је то, како се верује, око 639. године нове ере, а он је био сведок два важна догађаја:
اولهما: ظهور هرطقة “المشيئة الواحدة في المسيح” حيث انبرى القديس مدافعاً عن المعتقد الارثوذكسي ومتنقلاً من مقاطعة الى اخرى رغم تقدمه في الشيخوخة. وكان لا يزال راهباً آنذاك.
الحدث الثاني هو دخول الاسلام الى المدينة المقدسة اورشليم. وكان لا يزال صفرونيوس بطريركاً عليها. فما إن علم بقرب دخولهم حتى ابعد الصليب المقدس الى القسطنطينية ورضي بتسليم المدينة بعد ان اشتد الحصار الاسلامي على أن يتعهدها الخليفة عمر بن الخطّاب نفسه. فوضع عمر ميثاقه مع صفرونيوس البطريرك على جبل الزيتون، ومن ثم صلّى على أنقاض هيكل سليمان حيث قام في ما بعد جامع عمر. وبذلك حفظ القديس صفرونيوس كنائس المدينة المقدسة وشعبها، كما حافظ على “وديعة” الإيمان الأرثوذكسي.
له مقالات عدة وكتابات تعليمية واناشيد كنسية لا زلنا نرتلها الى اليوم: “صوتُ الرب على المياه..” التي تتلى في عيد الظهور الالهي، و”رؤساء الشعوب اجتمعوا على الرب..” التي تُرتَّل يوم الخميس العظيم. كتب أيضًا العديد من سِيَر القديسين مثل سيرة القديسة مريم المصرية.
Црква га празнује једанаестог марта.
Тропар у четвртој мелодији
Твоја дела истине учинише да си се јавио своме стаду као закон вере, образ кротости и учитељ истрајности, оче Софроније. спаси душе наше.