Авдокија је била Самарићанског порекла и настанила се у граду Балбеку у време римског цара Трајана (96-116. н.е.). У почетку није била хришћанка, већ паганка. Док је уживала у задивљујућој лепоти, практиковала је разврат и као резултат тога стекла значајно богатство за себе.

Афдокија се тако понашала годинама све док један хришћанин није прошао кроз њен живот и променио јој ток ствари. Овај човек се звао Германус. Причало се да је једног дана боравио у Баалбеку код једне хришћанке чија се кућа налазила у близини куће Афдукије. Човек је током ноћи устао и на сав глас изговорио своје псалме како је навикао, затим је прочитао текст у књизи о коначном суду, казни грешника и награди праведника. Када је његова рецитација допрла до Авдокијиних ушију, Бог јој је отворио срце, па се она пробудила из свог преступа и пробудила савест, па је утонула у дубоку тугу за собом и проливала великодушне сузе целе ноћи.

Авдокију је крстио Теодот, епископ Баалбек. Своје богатство је одмах предала свештенику да га подели потребитима. Што се ње тиче, она је ишла путем девственика, и потпуно се предала Свемогућем Богу. Речено је да су многа чуда чињена њеним рукама.

Недуго након обраћења Божјег народа вест о њој се проширила и допрла до ушију неких од оних који су је познавали током њеног изгнанства, и били су уплашени њеним хришћанством. Један број њих је отишао код гувернера и рекао јој да се окренула против вере своје нације и да је у процесу пружања руке помоћи, богатством које јој је дато, хришћанима који се завере против царства и њени богови. Никаква зла није задесила народ Божији, упркос свему, све до времена Адријана Цезара (117-138). Њена брига је била да сачува поверење за свог Господа. Није имала ништа против тога да се покаже као мученица ако је то Исус желео.

За време једног од владара Баалбека, званог Мансур, он ју је ухапсио и његови војници су јој без суђења одсекли главу.

Тропар у осмом напеву
Са тобом се лик чувао брижно, мати Евдокија. Зато што сте носили крст и следили Христа, и радили сте и учили да игноришете тело јер оно пролази, и да бринете о стварима бесмртне душе. Зато се, праведниче, радује душа твоја са анђелима.