Текст:
6:16 И какав споразум има храм Божији са идолима? Јер ви сте храм Бога живога, као што је Бог рекао: „Насељаваћу се у њима и ходићу међу њима; бићу њихов Бог, а они ће бити мој народ. 17 Зато изађи између њих и одвоји се, говори Господ. И не дотичите се нечистог, и ја ћу вас примити.” 18 И ја ћу вам бити отац, а ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Свемогући.”
7:1 Пошто имамо ова обећања, љубљени, очистимо се од сваке прљавштине тела и духа, савршавајући светост у страху Божијем.
објашњење:
У овом одломку писма, Апостол се обраћа хришћанима у Коринту који се мешају са незнабошцима. Упозорава их да не успостављају са њима односе који ће их довести до стицања ствари које их кваре, и позива их да се клоне оних који не верују, јер није могуће мешање праведности и неправде, светлости и таме. Није ствар у томе да треба да се држе подаље од оних који не верују, јер је хришћански позив у суштини усмерен на ову групу људи. Опасност се не јавља у нормалним радним односима и нормалном свакодневном контакту. У овом писму је јасно да проблем превазилази само то, пошто су коринтски хришћани почели да преузимају своје обичаје и идеје од пагана и неверника до те мере да су своју веру учинили подложном корупцији, па су тако њихови поступци постали непристојни. онога који је био храм Бога живога.
„Ви сте храм Бога живога, као што је рекао: ’У њима ћу пребивати... и они ће бити мој народ. Бог пребива у срцу. Онај ко верује у њега прихвата га у себе и постаје његов храм. И ако прихватите да Бог пребива у вама, Он ће постати светлост за ваш живот и придружиће вас свом народу. Божанство у души значи да је она увек пуна Њега, односно да је мисао у човеку мисао Божија, његова дела су дела Божија, а све што га окружује засићено је присуством Божијим. Баш као храм изграђен да буде посвећен Богу. Освећење значи одвојити нешто за одређену употребу, а не за друге.Ако је храм за Бога, не треба га користити ни за какве друге сврхе, јер није место за забаву, на пример, или за трговину или слично. Храм треба одржавати чистим, без сваке прљавштине. Такав постаје човек када кроз веру постане место за пребивалиште Божије.
„Зато изађи из њих... говори Господ Свемогући. Када бирате да Бог живи у вама, односно да Му постанете храм, морате сачувати многе ствари, од којих је најважније да се клоните свега што вам прља душу. Грех скрнави човека, који је храм Божији. Тиме се избегава грешка, јер то није прикладно за то. Није дозвољено да неко ко верује у Бога чини ствари које нису у складу са његовим веровањем. Иначе, која је разлика између њега и неверника? Али човек је слаб, и подсећање да када је направио одлучан корак и поверовао у Бога, не треба да се враћа назад, то је увек неопходно. Нећете бити члан Божијег народа и неће вам бити дата милост да будете Његово дете ако се не сачувате од греха. Бог те прихвата када тражиш да ово довршиш, тако да си заиста скинуо старог човека крштеног грехом и обукао новог човека испуњеног Богом.
„И пошто имамо ова обећања... усавршавамо светост кроз страх Божији. Ова обећања су да ће Бог бити наш Бог, а ми ћемо бити Његов народ, и да ће Он бити наш Отац, а ми ћемо бити Његови синови и кћери. Ова обећања нам је дао само Бог. Овде је њен значај и неопходност да се трудимо да је добијемо. Услов је чистота од свих нечистоћа тела и душе. Ове нечистоће су грех, односно знаци греха, ако узмемо у обзир да је највећи грех ваше одбацивање Бога. Апостол Павле набраја срамна дела човека, и тела и духа, и каже: „Очигледна су дела тела, а то су прељуба, блуд, нечистота, раскалашност, идолопоклонство, чаробњаштво, непријатељство, свађа, љубомора, гнев, свађа. , раздор, јерес, завист, убиство, пијанство, весеље и слично, о чему сам раније рекао, као што сам рекао и раније, да они који тако чине неће наследити Царство Божије“ (Галатима 5:19-21). ). Како све ово може бити у складу са Божјим пребивалиштем у вама? Ако почините било коју од ових ствари, вређате Бога у Његовом храму, а то сте ви. Удаљавајући се од свега овога, употпунили сте своју светост, односно учинили сте потпуним своје самопосвећење Богу. Другим речима, ослободили сте се свега што би одузело себи нешто. Сви ви припадате Богу. Грех нема ништа у теби, нити би требало. Ваша дужност је да чувате Божји храм чистим од тога, јер ће се тада обећања у вама испунити.
Цитирано из мог парохијског билтена
Недеља, 13. фебруар 1994. / Број 7
