1 Затим је шест дана пре Пасхе дошао Исус у Витанију, где је био Лазар, мртви човек, кога је васкрсао из мртвих. 2 Тамо су му направили вечеру. Марта је служила, а Лазар је био један од оних који су лежали с њим. 3 Тада Марија узе нешто од веома драгоцене помаде од чистог нарда, и помаза Исусове ноге, и обрише његове ноге својом косом, и кућа се испуни мирисом помада. 4 Тада је један од његових ученика, Јуда Симон Искариотски, који се спремао да га изда, рекао: 5 „Зашто ова маст није продата за триста динара? 6 Он то није рекао зато што му је стало до сиромаха, већ зато што је био лопов, и имао је касу, и узео је оно што је у њу стављено. 7 Тада је Исус рекао: „Остави је на миру! То је дан моје довољности који си сачувао 8 Јер сиромашни су с тобом у свако доба, али ја нисам с тобом у свако доба.
9 Тада је велико мноштво Јевреја сазнало да је он тамо, и дошли су не само због Исуса, него и да виде Лазара, кога је он васкрсао из мртвих. 10 Тако су се првосвештеници саветовали да убију и Лазара, 11 јер су због њега многи Јудејци одлазили и веровали у Исуса.
12 Сутрадан је велики народ који је дошао на гозбу чуо да Исус долази у Јерусалим 13 Па су узели палмине гране и изашли му у сусрет, и викали су: „Осана. Благословен који долази у име Господње! Краљ Израела!” 14 И Исус нађе магаре и седе на њега, као што је написано: 15 „Не бој се, кћери сионска. Гле, долази ваш краљ, седи на магарету.” 16 Његови ученици испрва нису разумели ове ствари, али када се Исус прославио, онда су се сетили да је то било написано о њему, и да су имали Ово је његово. 17 А народ који је био с њим сведочио је да је Лазара позвао из гроба и да га је подигао из мртвих. 18 Због тога га је и народ дочекао, јер је чуо да је учинио ово чудо.

објашњење:

Шест дана пре јеврејске Пасхе одржана је вечера у Витанији. У томе је Исус призвао тајну хришћанске Пасхе, а то нам постаје јасно кроз елементе поменуте у овој рецитацији, а то је васкрсење најављено васкрсењем Лазаревим и помазањем мирисом који указује на смрт и покривање. Хришћански Ускрс по Јовану пада на Велики петак. А страдања спасења су присутна од првог дана. Седми дан је дан на који се Бог упокојио, према јеврејском и јеванђељском веровању, указује да је Божији душевни одмор кроз Исуса, који је завршио спасоносну меру седмог дана.

У првом одломку Јеванђеља читамо случај помазања Исусових стопала миром шест дана пре Пасхе. Еванђелист Матеј приповеда исту згоду пред Пасхалну вечеру (26,6-13), а налазимо је и у Јеванђељу по Марку пре пасхалне вечере и издаје Јуде (14,3-9). Само у Јеванђељу по Јовану, вечера је у дому Лазара, „кога је васкрсао из мртвих“, док се у Матеју и Марку помиње вечера у кући Симона губавог. За време вечере жена коју Јован назива Маријом – али друга два јеванђелиста не – устала је и излила Исусове ноге скупим миром чисте валеријане и обрисала их својом косом. Валеријана је вредна врста парфема која се добија из мале биљке која расте на Хималајима.

Фокус на стопалима, према Јовану, уместо на глави, треба да укаже да је цело тело помазано, а ово је референца на Јевреје који помазују тела мртвих, пошто је цело тело помазано мирисом. Две ноге овде замењују цело тело.

Јуда се противио овој расипности, говорећи: „Зар не би било боље да се овај мирис прода за триста динара и подели сиромасима?“ Јеванђелист Јован каже да Јуда није марио за сиромахе, већ је био благајник ученика и крао од њега. Исус је рекао: Остави овај мирис за мој дан сахране. Изливање мириса на госта је знак велике части. Грешна жена је помазала Исусове ноге (Лука 7:36-38), а Марија, Лазарева сестра, такође их је помазала. Исус је мирису дао друго значење, помињући обичај помазања тела мртвих, као што су Марија Магдалена и њени сапутници радили у недељу ујутру.

Прича о Јуди у овом контексту долази као повод да Исус помене приближавање свог часа: „Јер сиромашни су с вама у свако доба, а ја нисам с вама у свако доба. Ово је показатељ да се приближио Исусов час, час у којем ће бити предан на распеће. Спомињање Јуде по имену је увод у оно што ће Јован касније спомињати о томе да је Јуда тај који је предао Исуса јеврејским вођама.

Пустињак Касиани је био инспирисан догађајем поливања мириса на Господа у песми коју певамо на Велики и Велики уторак: „Господе, жена је…“. Византијска историја је причала да је један од царева желео да ожени најлепше девојке царства како би могао да изабере једну од њих. Монахиња Касијанија је сазнала за то и отишла је на овај састанак. Цар је изабрао и рекао јој: Пад је донео жену. Она му одговори: Него, жени је дошло спасење, и она је одмах осетила да је погрешила желећи да напусти монашки живот. Вратила се у свој манастир и почела да пише песму: Господе, жено која је пала у грехе. ... док није стигла до пролаза: „Кад се зачуо звук њиховог гажења...” Чуо сам да је краљ ушао у манастир са... Његови војници и она схватили су да су дошли да је отму, па је побегла. Када је цар стигао у њену испосницу, нашао је химну непотпуну, па је довршио одакле ју је она оставила, па би ова химна била њено дело и дело цара који ју је волео. Због овог уздржања и одвраћања од царства на које је позвана, црква ју је прогласила праведном.

У другом делу Јеванђеља, Улазак у Јерусалим, читамо о томе у четири јеванђеља: Матеј 12:1-15, Марко 11:1-11, Лука 19:29-44 и Јован 12. Јеврејска Пасха пришао и људи су похрлили у Јерусалим да прославе празник. Питали су се да ли ће Исус доћи јер се прочуло да су фарисеји и свештеници одлучили да га убију – и да убију Лазара – „и наредили су да га сви који знају где се налази, пријаве да га ухапсе. .” Следећег дана је Исус дошао у Јерусалим. На путу се одвоји од дванаесторице и рече им: „Ево, идемо у Јерусалим, и Син човечји биће предан првосвештеничким и законоучитељима, и они ће га осудити на смрт. и предаће га туђим владарима, пљуваће га, бичеваће га и убиће га, и после три дана ће васкрснути.“ Ово је био трећи пут да је Исус причао о својој смрти и васкрсењу.

Исус је послао двојицу својих ученика да доведу магаре на коме „нико никада раније није јахао“ (Лука 19:30). од Господа на висини“ (Осана, што значи да Бог спасава). Они су јавно признали да је он Месија. „Цео свет иде за њим“ према сведочењу фарисеја који су одлучили да га убију (Јован 12:19).

Неки од фарисеја су се уплашили сукоба између Исуса и његових непријатеља јер су мислили да ће он водити битку за ослобођење и преузети власт, па су рекли Исусу: Учитељу, реци ученицима својим да ћуте. Исус је одговорио: Ако ови људи ћуте, камење ће викати (Лука 19:39-40). Исус прихвата пријем народа и никога не ућутка јер је све постало јавно. Пророчанства се испуњавају, као да је Исус послао по магаре, потврђујући Захарију 9:9, „Ево, твој краљ долази к теби... на магарету, ждребету магарца. Гомила је навијала за њега као за победничког краља, али он им је својом понизношћу дао до знања да није дошао да обнови Давидово царство у свету. Напротив, „плакао је за Јерусалимом јер није познавао пут мира... и ни камена не би остао у њему, јер није знао време доласка Божијег у њега“ (Лука 19:41- 44).

 Када се сусрећу са Исусом, маса виче: „Осија, благословен је који долази у име Господње, цару Израела. Тако је слављен нови краљ по инаугурацији. Осијина фраза значи „спаси нас“ или „ово је наше спасење“. Исус је онај који долази од Господа, и заправо је краљ Израела. Али масе су то схватиле у националном политичком смислу. Што се тиче Исуса, он је своје краљевство схватио на другачији начин: „И Исус нађе магаре и узјаха га, као што је написано: Не бој се, кћери сионска, гле, твој краљ долази к теби јашући на ждребету женског магарца“. Исусово вођство и краљевство се не могу постићи осим његовом понизношћу, скрушеношћу и смрћу. Његово јахање на магарцу је симбол овога. Гомила жели да он буде велики краљ, а он своју величину и славу види у својој скрушености.

Као потврду овог тумачења, Јован примећује да Исусови ученици нису разумели шта се догодило све док „Исус није био прослављен“. У Јеванђељу по Јовану, Исус прима славу од Бога када умире на крсту. У тренутку када достигне највећи презир, Бог га уздиже на највише нивое славе. Дакле, фраза „Исус је узнесен“ у Јеванђељу по Јовану односи се на његово вешање на крсту и на његово уздизање у смислу његовог узвишења и прослављања. Кроз сламање и смрт, Исус постаје Краљ, Месија и спас за оне који верују у Њега.

Наша Црква са великом радошћу прославља овај улазак. У јутарњој молитви певамо: „Јави нам се Господ Господ, зато прославите празник и радујте се, и пођите са нама да се поклонимо Христу, и са палминим лишћем и гранчицама величамо Му хвалу говорећи: Благословен који долази у име Господа Спаситеља нашега“. Химна победе је исто што и химна страсти којом Исус улази у небески Јерусалим и ми са њим. Дошао је да буде разапет, а ми га пратимо док певамо у Великој магији понедељка: „Када је Господ требало да поднесе добровољно страдање, рече апостолима на путу: Ево, идемо у Јерусалим, и биће предан Син Човечији по ономе што је о њему написано. Дођите дакле, браћо, испратимо га чисте савести... и чујте га како говори: Не идем у земаљски Јерусалим да страдам, него Оцу своме и Оцу вашем, Богу своме и Богу вашем, и ја ћу вас васкрснути. са мном у небески Јерусалим у царству небеском“.

Јерусалимска дечија песма има одјека у Божанственој Литургији, док певамо: „Свет, свет, свет, свет је Господ над војскама, пуна је небо и земља славе твоје, одмах после ње наводимо Цветну недељу Песма: „Осана на висини, благословен је онај који долази у име Господње“, потврђујући да је онај који данас улази у Јерусалим Онај који седи са Оцем на престолу у векове.

О мом парохијском гласилу
Недеља, 24. април 1994. / Број 17