Одломци из дела Светог Атанасија Великог
* Живот у Христу - (Прави живот је...живот који човек живи у Христу). (Пасхално писмо 3:7) – […]
Личност, Атанасије и његов богословски метод
الفصل الثاني: المزيد عن شخصية أثناسيوس علاقته الشخصية بالمسيح كان قلب أثناسيوس يجيش بمحبة شديدة للمسيح وكان يعتبر مثل بولس
Житије Светог Атанасија Великог
مقدمة في الثاني من شهر أيار تقيم الكنيسة المقدسة ذكرى نقل رفات القديس أثناسيوس الكبير وتهتف له بهذه العبارات: “لقد
1:4 – Четврти васељенски сабор и његови резултати (Евтих и Диоскор)
هذا النص مرحلة فقط. لم يحل المعضلة حلاً تاماً. لذلك مقابل انفصال النساطرة الذين يثنّون الأقنوم ويوهنون الاتحاد، أنتج التعصب
1:3 – Сукоб око учења о божанском оваплоћењу – Трећи сабор (Аполинар, Теодор Мисис, Несторије)
ولكن سرعان ما انصرف اللاهوتيون إلى طرح نوعية “الاتحاد” بين جوهر يسوع الإلهي وجوهره البشري. في أنطاكية -على ما يرى
Датум раскола – митрополит Герасим Масара
Историја раскола – први део Књига која обухвата историју односа између источне и западне цркве од првог века до ере Патријарха.
Дванаеста васкршња посланица
Никејски оци су споменули 12. посланицу и коментарисали да је она дошла у МС издању после 11. посланице, сматрајући да је вероватно да
Увод и увод у пасхалне посланице Светог Атанасија
اشتهر آباء الكنيسة بالحرص على إتمام مسئوليتهم الرعوية بتوصيل رسالة الخلاص إلى أفراد رعيتهم بكل الوسائل الممكنة. وضمن هذه الوسائل
Свети Иларион, епископ Поатјески
Свети Иларион је рођен у граду Поатјеу (Француска) око 315. године, а водио је порекло из племићке паганске породице. Прешао је у хришћанство и крстио се
Григорије Џабара, грчки православни митрополит Хаме и околине
Он је Габриел бин Ницола бин Иоуссеф Јабара. Рођен је у Дамаску, главном граду Сирије, 19. априла 1839. године. Образовање је стекао у азијским школама.
Седма глава: Свети Григорије Палама и предање Отаца
إن الكنيسة “رسولية” بالطبع ولكنها آبائية أيضاً. فهي أساساً “كنيسة الآباء”. وهاتان “السمتان” لا نقدر أن نفصلهما، ولكونها “آبائية” فهي “رسولية” حقاً. وشهادة الآباء هي أكثر من ميزة تاريخية وأكثر من صوت من الماضي.
Поглавље пето: Мисија традиције у древној цркви
Проблем исправног тумачења Библије остао је акутан све до четвртог века током борбе Цркве са аријанцима, а његова озбиљност је била мања него у другом веку током отпора гностика, себалиста и монтаниста. Све стране у сукобу прибегле су књизи, до те мере да су јеретици цитирали – и још увек чине – њена поглавља и стихове и позивали се на њен ауторитет.