црква

“آباء الكنيسة” لم يتصرفوا كأفراد فقط، بل كرجال كنسيين، بالنيابة عن الكنيسة وباسمها. فهم الناطقون باسم الكنيسة ومفسِّرو إيمانها وحافظوا تقليدها وشهود حقيقتها وإيمانها ومعلِّمون بارزون، وعلى هذا الأساس يقوم سلطانهم!

Проблем исправног тумачења Библије остао је акутан све до четвртог века током борбе Цркве са аријанцима, а његова озбиљност је била мања него у другом веку током отпора гностика, себалиста и монтаниста. Све стране у сукобу прибегле су књизи, до те мере да су јеретици цитирали – и још увек чине – њена поглавља и стихове и позивали се на њен ауторитет.

Сам Христос припада овој заједници као њен глава, а не само као њен господар и господар. Он није изнад или изван цркве, јер је црква у њему. Црква није само група која верује у Христа и иде његовим стопама или по његовим заповестима, већ група која пребива у њему и у којој он пребива Духом Светим.

الكنيسة هي عمل المسيح على الأرض وهي صورة حضوره ومقامه في العالم. فعندما انحدر الروح القدس في يوم الخمسين على الكنيسة التي مثَّلها آنذاك الاثنا عشر والمجتمعون معهم، دخل العالم كي يسكن بيننا وكي يكون عمله فعَّالاً فينا أكثر منه فيما مضى

يُفترض بكهنة المسيح ألا يبشِّروا، من منبر الوعظ على الأقل، بأفكارهم الخاصة لأن الأيدي تُوضع عليهم في الكنيسة للتبشير بكلمة الله. فيُسلَّم إليهم إنجيل يسوع المسيح وتُودع عندهم الرسالة الخالدة والفريدة. لذلك يُنتظر منهم نشر “الإيمان الذي أُعطي للقديسين” وحفظه.

Отац Георгије Флоровски Библија, Црква и традиција Православна перспектива