Човек је створен по лику Божијем и од почетка је био пар, односно мушкарац и жена. Као што Бог, Тројична Личност, није био јединствен, није ни човек. Учење о Светој Тројици, које се изражава у јединству у суштини и тројству у ипостасима, јесте темељна истина која изражава и истину човека. Дакле, човек је од почетка створен као пар, односно мушкарац и жена.
Цариградска црква 20. јуна обележава помен Светог Николаја Кавасилу. О његовом животу знамо мало, јер је рођен у граду
Црква се образује и јавља у утврђивању тајне божанског благодарења и нашег учешћа у њој, јер је она тајна која заједницу, односно парохију, претвара у цркву. У тајни божанског благодарења, парохија постаје васељенска црква, јер је у њој присутан сам Христос. Верници морају да знају да се сваки пут када се окупе да одслуже литургију „њихова црква окупља“, односно цела црква. Сваки члан парохије је члан васељенске православне цркве.
قبيل ذبيحة المسيح على الصليب، رفع صلاة حارّة من أجل جميع الذين سيؤمنون باسمه، طالباً من أبيه أن يحفظهم في وحدة إلهية. كلمات المسيح هذه ليست دعوة إلى وحدة خارجية، بل إلى وحدة داخلية مطلقة، شبيهة بوحدة الأقانيم الثلاثة في الثالوث الأقدس، أي إلى الوحدة التي فقدها الإنسان بسبب السقوط. وهي تقوم على أساس الأقانيم الثلاثة وتتمثل بها، وتعني خلاص الإنسان وكماله.
في الفترة التي تلت العصر الرسولي انتقل موقع الرسل في الكنيسة، كما حدَّده الكتاب المقدّس، إلى الأساقفة. كانت سلطة الأسقف في الكنيسة الأولى سلطة المسيح والكنيسة ولم تكن سلطة شخصيّة. وكما أن الرسل كان لديهم “فكر المسيح”، والقرارات التي كانوا يتّخذونها في المسائل الكنسية تتم بإرشاد الروح القدس وليس من لدنهم.
Црква је спона између самих људи, и између њих и Бога, у виду партнерства које постоји између Свете Тројице Црква се сели из Раја на Земљу.
Сам Христос припада овој заједници као њен глава, а не само као њен господар и господар. Он није изнад или изван цркве, јер је црква у њему. Црква није само група која верује у Христа и иде његовим стопама или по његовим заповестима, већ група која пребива у њему и у којој он пребива Духом Светим.
الكنيسة هي عمل المسيح على الأرض وهي صورة حضوره ومقامه في العالم. فعندما انحدر الروح القدس في يوم الخمسين على الكنيسة التي مثَّلها آنذاك الاثنا عشر والمجتمعون معهم، دخل العالم كي يسكن بيننا وكي يكون عمله فعَّالاً فينا أكثر منه فيما مضى
На Велику суботу, Црква усмерава нашу пажњу на гроб Господњи. Овај дан је најсложенији обредни дан у години (64), јер
Велики четвртак уводи нас у пасхалну тајну (38), јер оживљава и доноси пред нас први део ове Тајне, која се збила год.
حياة الصلاة هي حياتنا الشخصية الواعية في الله، لأن كل شيء، وجودنا وتحركنا، يدخل فيها. إن كل حياتنا وعلاقاتنا بالله
من لم يشعر ذات يوم أن خير ما في الحياة، في نهاية المطاف، هو فرح الصداقة، الفرح الصافي والثابت –
