Кур'ан више пута помиње Духа Светога, понекад речју „Дух Свети“ (без одређеног члана „тхе“), а понекад „Дух“, „Дух верни“, „дух од Њега“ (тј. од Бога ), „наш дух“, „мој дух“ (Бог је говорник). У свим случајевима, „Свети Дух“ се не помиње (са одређеним чланом), као што је случај у хришћанској традицији. Међутим, могуће је да је реч „Свети дух“ само арабизација сиријског језика. Контакт предисламских Арапа са Сиријцима је известан, због присуства Гасанида и других Арапа јакобитске вере на границама Арапског полуострва. Какав је став ислама о „Светом духу“? Налазимо ли корене за ово гледиште у неким хришћанским сектама које су живеле пре ислама?

„Свети Дух“, у исламу, није један од Свете Тројице у коју хришћани верују. Он је анђео „Габријел“ (или Габријел) преко кога је „откровење“ послато, као што је наведено у кур'анском ајету: „Реци: 'Дух Свети га је спустио од Господара твога са истином'“ (Сура Ан-Нахл, 102), а он је исти анђео који је објавио дами Марији да је родила Господа Христа, као што је наведено у два кур'анска стиха:

„Тако смо јој послали нашег Духа, и она јој се указала као нормално људско биће“ (Сура Мерјам, 17) и „И Мерјем, кћерку Имранову, која је чувала своју чедност, па смо у њу удахнули Дух Наш ” (Сура Ал-Тахрим, 12), а у овом последњем стиху је нагласак на Маријином невиности и чедности.

Ал-Куртуби, један од тумача Кур'ана, каже: „Оно што се мисли под Светим Духом је Габријел, мир с њим. Фраза се састоји од две речи: дух, који је Гаврило. А Јерусалим је Бог Свемогући. Свемогући Бог је додао Гаврила себи из поштовања према њему.” Затим Ал-Куртуби наставља, говорећи: „Габријел је назван духом и додат је Јерусалиму, и он је Бог, јер је, од Бога Свемогућег, створио дух за њега, а да није родио оца његовог сина. Исто тако, Исус, мир нека је с њим, назван је духом из тог разлога. Оно што се мисли у овом говору о Господу Христу јесте да је он дух, о чему сведочи кур'ански ајет који каже: „Месија, Исус, син Мерјемин, само је Божији посланик и Његова реч коју је Он дарован Мерјеми, и дух од Њега” (Ен-Ниса, 171).

Дух Свети, у исламу, има мисију у односу на Исуса Христа, а то је да га подржава, односно да га прати, посебно у чудима и натприродним стварима које је чинио. С тим у вези, кур'ански ајет каже: „И ми смо дали Исусу, сину Мерјемином, јасне доказе и подржали га Духом Светим“ (Сура Ал-Бакарах, 86 и 352), а коментатор коментарише његову изреку „ Подржали смо га“ што значи „Ојачали смо га“. У другом стиху, Кур'ан каже: „Када је Бог рекао: 'О Исусе, сине Мерјемин, сети се мог благослова на тебе и на твоју мајку када сам те подржавао Светим Духом'” (Сура Ал-Маида, 110), затим се у поменутом стиху набрајају чуда која је Господ Христос учинио. Стога је говор о подршци Светог Духа Христу уско повезан са Његовим чињењем чуда.

Нема сумње да је кур'анско веровање у Светог Духа као анђела Гаврила укорењено у неким јеретичким хришћанским традицијама, посебно међу хришћанима јеврејског порекла који су, упркос преласку у хришћанство, остали под утицајем неких јеврејских тумачења која омаловажавају статус Исуса Христа и не признају његово божанство. Ови кругови су веровали да је Христос био анђео Михаило, а да је Свети Дух био анђео Гаврило. У књигама „Вазнесење Исаије“ и „Апокалипса Енохова“, које су међу апокрифним књигама чију аутентичност Црква није признала, Дух Свети се помиње као поистовећен са анђелом Гаврилом. Писац „Вазнесења Исаије“ каже: И видех Господа и другог анђела, и стајаху; Али овај други анђео којег сам видео био је лево од мог Господа. Па сам питао: "Ко је ово?" Рекао ми је: клањам му се, јер је ово анђео Духа Светога, који је говорио у теби, као и у другим праведницима.

Међутим, друга јеретичка традиција чини анђела Гаврила и Исуса Христа једном особом. У књизи „Посланица апостола“, која је једно од апокрифних писама чије је учење Црква одбацила, тврди се да је Исус Христос рекао: „И јавих се Дјеви Марији у лику арханђела Гаврила и говорих јој , а она је прихватила, поверовала и осмехнула се. Што се мене тиче, Речи, настадох у њој и постадох тело. сам се служио; И у лику анђела сам глумио. "А онда сам се вратио свом оцу." Тако је Христос играо улогу анђела благовесника и онога коме се проповеда у исто време. Црква је рекла одлучно не овом миту.

Ако упоредимо кур'анске стихове са јудаистичким предањима поменутим у овом чланку, открићемо да Кур'ан није донео ништа ново. Оно што муслимански коментатори говоре о Светом Духу, Црква је одбацила неколико векова пре појаве ислама. Логика нас наводи да кажемо да су се Кур'ан и коментатори после њега, због свог контакта са хришћанима свих вера, ослањали на уверења оних ван Цркве да би изградили своје мишљење о хришћанској вери, посебно о ономе што се тиче Христа и Свети Дух.

Свети Дух није анђео Гаврило. Исус Христос није ни анђео Гаврило ни анђео Михаило. Исус Христос није Свети Дух. Дух Свети је Дух Свети, Господ, Животворник, који од Оца исходи, који се са Оцем и Сином клања и прославља, који је говорио кроз пророке. Амин.

О мом парохијском гласилу
Недеља 22.06.2003
број 25