Име Исус сажима сву мистерију и сврху божанског управљања на хебрејском значи „Бог спасава“ и помиње се на језику анђела Господњег који је рекао Јосифу у сну: „...и. она ће родити сина и наденути му име Исус, јер ће он спасити свој народ од њихових греха“ (Матеј 1:21). Јеванђелист Јован дефинише Исусову мисију у свету, јер је он Спаситељ који је дошао на свет „да спасе свет“ (Јован 3:17).
Исусово дело, дакле, лежи у томе да спасење учини доступним свим људима. Оно што се овде подразумева под спасењем је спасење од греха и смрти и везаност за Господа. Зато апостол Павле каже: „Нема више суда за оне који су у Исусу Христу, јер ме је закон Духа који оживљава у Исусу Христу ослободио закона греха и смрти. Оно што закон није могао да учини, а тело је њиме исцрпљено, Бог је постигао пославши свог Сина у тело сличном нашем грешном телу, као помирење за грех“ (Римљанима 8:1-3).
У истом писму има много одломака који наглашавају Исусово спасоносно дело, које је извршено његовом крвљу да нас оправда и посвети. Ово дело произилази из Божје бескрајне љубави: „Бог је показао своју љубав према нама тиме што је Христос умро за нас док смо били грешници“ (5:8). И још: „Онај који није поштедео свог Сина, него га је предао смрти за све нас, како нам неће дати све са њим“ (8,31). Овде постоји поређење са Авраамовом жртвом, али је разлика између те две жртве јасна: Исака је заменио ован, док је Исус био исто јагње које је заклано.
О овом јагњету, симболу помирења, говорио је пророк Исаија у свом пророчанству о слузи Господњем, који је „као овца вођен на клање, и као јагње пред онима који су га стригли ућуташе, а он не отвори уста... јер се предаде на смрт и убројаше се међу преступнике, и понесе грехе многих и заступи се за преступнике“ (Исаија 53:7-12).
У Посланици Јеврејима постоји још једно поређење између оправдања у Старом завету и оног у Новом завету: „Ако крв јараца и бикова и шкропљење пепела јунице освете оскврњене да очисте тела њихова, онда је више достојан крви Христове, који је принео себе Богу са вечним духом као беспрекорну жртву, да се „одврати савест од мртвих дела, да служимо Богу живом“ (Јеврејима 9:13). -14). Све жртве Старог Завета само су слика једне истинске жртве кроз коју је дошло спасење.
Спасење је дошло кроз искупљење. Господ Исус нас је искупио својом крвљу, односно купио нас је својом крвљу. Дао је себе за све: „Ово је тело моје које се за вас предаје... Ово је крв моја која се за многе пролива на опроштење грехова. Бог се оваплотио да би остварио ово искупљење. Због тога је Бог дошао на свет.
Свети Григорије Назијански каже: „Бог је морао да се оваплоти и умре да бисмо ми живели. Божја смрт и васкрсење су извор нашег живота. Исус је себе дао да би нам бесплатно дао спасење, зато га немојмо занемарити.
Из мог парохијског гласила 1995. год
