Задовољство које је Господ понудио кроз Његову тајну жртву на крсту било је веома велико и изнад онога што религија греха захтева. Не само да нас је ослободило кривице и осуђивања, већ нас је обдарило и богатством непроцењивих добрих ствари. Оспособио си нас да се узнесемо чак и на небо и да постанемо сарадници и приложници Царства Божијег. Како човек може мислити да смо некада били непријатељи Божији због греха и робови жеља, испуњени стидом и срамотом? Нико не може да схвати ширину и вредност Учитељеве жртве. Каква је велика част била умрети на крсту, Спаситељ је снисходљиво прихватио да буде продат својим распећем за тридесет сребрника. За нас је постао сиромашан, понижен и продат. И ту је величина. Увреда коју сте поднели била је наша добит. Умро је по својој вољи, не починивши никоме неправду, ни у приватном ни у јавном животу. Својом смрћу постао је извор благослова чак и за своје џелате.
Чему сво ово поједностављивање ствари? Богочовек је мртав. Крв која је проливена на крсту је крв Богочовека. Има ли ишта страшније и драгоценије од смрти Богочовека? Колика је била тежина нашег греха који је захтевао ову смрт да би се задовољила божанска правда? Колико је дубока била рана да јој је за излечење била потребна делотворност моћног лека који долази од жртве Богочовека на крсту? Да би се елиминисала моћ греха, било је неопходно да неко буде кажњен. Било је неопходно да сносимо казну једнаку тежини греха који смо починили да бисмо се ослободили одговорности и злочина ако су умрли хиљадама смрти, могли би да ураде овај посао. Шта вреди смрт роба пуног стида и покварености, роба који је уништио краљевски лик и увелико увредио божанску величину? Стога је невини господар, савршени човек, претрпео многа страдања, прихватио операције, умро, одбранио људски род, ослободио наш род одговорности за злочин великог греха, а робовима дао слободу која му није била потребна као Богу и мајстор. Све што је речено речено је да докаже да нам се прави живот дарује смрћу Спаситеља.