Пелагија је рођена од родитеља незнабожаца у великом граду Антиохији, и Бог ју је благословио задивљујућом лепотом, коју је упрегла да служи својим жељама, проузрокујући уништење многих.
Била је најпознатија проститутка у граду и плесачица која је уживала у завођењу људи.
Десило се једном да је Пелагија пролазила у близини цркве Светог Јулијана, а епископ Баалбек Нунис је стајао и разговарао са неким епископима.
Само ју је Нунус погледала и рекла: „Сад те плаши ова лепотица?“ Спустио је главу и заплакао. Затим је уздахнуо и рекао: „Свиђа ми се лепота ове жене јер ју је Бог изабрао да буде украс његове круне, али што се тиче нас, можда ће нам Бог судити!
Тада, у ноћи пред недељу, владика Нунис угледа сан: црног голуба лебди у цркви око олтара, па га ухвати и баци у лавор воде на улазу у цркву, а она изађе из цркве. вода, светла и светлуцава бела, прелепа.
Следећег дана Пелагији је пало на памет да дође у цркву. Након читања Јеванђеља, Епископ Нунис је у својој беседи говорио о суду који ће доћи на човека и каква ће бити мука грешника, посебно оних који увреде једног од Христове мале браће. Његове речи биле су тако снажне и продорне да су јој проболе душу као оштар мач. Осећала је ужас греха које је починила и у њој се распламсала жеља за покајањем и искупљењем. Пелагија је отишла кући поремећена, а сутрадан је послала епископу писмо пуно покајања и суза, молећи га да јој дозволи да се појави пред њим, Владика Нунис ју је предао ђакониси Романи, која ју је узео за духовника мајка и научила ју је методама покајања и врлинском животу све док се није догодило крштење, бацила је пред ноге епископа драгуље, злато и раскошну одећу, говорећи: „Ово је богатство које имам. стечено.” Од сатане, чините с њим шта год хоћете, али сада више не желим ништа осим богатства које ми је дао Господ мој Исус.” Онда сам отишао у Јерусалим и Свету земљу. Ту је клањала пред крстом на Голготи, затим се окренула ка пећини на Маслинској гори у којој смо могли ћутати, након што се обукла у мушкарца и назвала Пелагијем.
وكرّت السنون إلى أن حدث مرة أن خرج شماس من شمامسة بعلبك إلى نواحي أورشليم وهذا كان يعرف بيلاجيا شخصياً وشهد هِدايتها. وهناك سمع براهب ناسك اسمه بيلاجيوس كان ذكره على كل شفة ولسان فرغب في التعرف إليه وأخذ بركته. فجاء إلى جبل الزيتون إلى حيث كانت المغارة ونقر على الشباك فلم يرد عليه أحد وأخيراً دفع النافذة قليلاً فرأى جثة ممدة على الأرض فأخذ يصرخ وعندها جاء الأخوة فوجدوا الناسك بيلاجيوس قد رقد. وعندما أراد الأخوة أن يطيبوا جسده اكتشفوا أنهم أمام امرأة لا أمام رجل. في هذه اللحظة تحرك قلب الشماس وعرف أنها بيلاجيا التي كانت قد اختفت منذ ثلاث سنين ولم يدر بأمرها أحد بعد ذلك. هذه هي قصة بيلاجيا التائبة التي تسمى أحياناً بالمجدلية الثالثة بعد مريم المجدلية ومريم المصرية. تعيّد لها الكنيسة في الثامن من شهر تشرين الأول، فبشفاعاتها يارب ارحمنا وخّلصنا… آمين
تُعيد لها الكنيسة في 8 تشرين الأول
Тропар у осмом напеву
بكِ حُفظت الصورة باختراس وثيق، أيتها الأم بيلاجيا، لأنكِ قد حملتِ الصليب فتبعتِ المسيح، وعملتِ وعلّمتِ أن يُتغاضى عن الجسد لأنه يُزول ويُهتم بأمور النفس غير المائتة، فلذلك أيتها البارّة، تبتهج روحكِ مع الملائكة.
Кандак са другом мелодијом
لما أذوبتِ جسدكِ بالأصوام والأسهار والصلوات، ابتهلتِ إلى الخالق، أن تنالي أيتها الأم غفراناً كاملاً عن أعمالكِ، وقد حصلتِ عليه حقيقةً، مظهرةً طريق التوبة.
