Божанска светлост

Човек који је просветљен божанским, нествореним поступцима „светли у срцу своме познање славе Божије, те славе која је на лицу Христа“, и постаје „учесник у слави божанској“ и „учесник у светости Божијој Хришћанин који живи у благодати Божијој постаје „уд тела Христовог“, односно део од оваплоћеног тела Божијег, он живи истим животом као и Христос и зрачи божанском светлошћу“.

Човек неће моћи да спозна божанску истину, односно неће моћи да спозна суштину Божију, већ познаје само Божије нестворене радње, односно Његове ефекте. Али црквено предање и Библија говоре о специфичним појавама Бога, од којих је најважније Његово јављање Авраму у облику три анђела. Црквени оци кажу да је овај догађај прво јављање Свете Тројице у Старом Завету

Стога морамо разликовати Божју суштину и Његове божанске акције. Човек не може да спозна суштину Бога, али може да упозна његове поступке или способности које су неодвојиве од његове суштине. Зато су га оци упоредили са сунчевим зраком који делује изван свог обима (сунце), иако није одвојен од њега

Под познавањем Бога не мислимо на разумевање Њега кроз логику, већ на лични сусрет са Њим. Када се човек потпуно преда Богу и пожели да се сретне са Њим и његова душа чезне за Њим, а након што прође кроз тамни облак незнања, Бог му долази и обасјава све око себе и открива му се.