Свети Дух

Црква је спона између самих људи, и између њих и Бога, у виду партнерства које постоји између Свете Тројице Црква се сели из Раја на Земљу.

Дух Свети није туђ природи Очеве, јер долази из Његове суштине, што значи да су обојица једне суштине. Човек не може сам доћи до ове истине. Он мора бити вођен самим Духом Светим, а ми му не можемо поставити границе, нити га одвојити од Оца и Сина.

Када говоримо о Божијем делу у времену, не мислимо да је стварање директно дело Божије суштине. Другим речима, творевина коју је створио Тројични Бог у времену није резултат божанске суштине, већ плод воље Тројичног Бога.

Човек неће моћи да спозна божанску истину, односно неће моћи да спозна суштину Божију, већ познаје само Божије нестворене радње, односно Његове ефекте. Али црквено предање и Библија говоре о специфичним појавама Бога, од којих је најважније Његово јављање Авраму у облику три анђела. Црквени оци кажу да је овај догађај прво јављање Свете Тројице у Старом Завету

Под познавањем Бога не мислимо на разумевање Њега кроз логику, већ на лични сусрет са Њим. Када се човек потпуно преда Богу и пожели да се сретне са Њим и његова душа чезне за Њим, а након што прође кроз тамни облак незнања, Бог му долази и обасјава све око себе и открива му се.

"Шта је исправно?" Ова изјава не поставља питање исправно. Истина није апстрактна ствар или значење, и из тог разлога не можемо питати: (Шта је истина). Истина није ствар, већ особа, а исправно питање мора бити (Ко је истина?)