Александар Јарославич је четврти син Владимирског кнеза Јарослава ИИ. Рођен је 30. маја 1219. године у Переслављу-Залеском. Пошто је био четврти у династији, није имао шансе да наследи свог оца на Владимирској круни.
Године 1239. оженио се Александром, ћерком Полоцког кнеза. Након што је његов отац отрован током посете великом татарском (монголском) кану Узидају 1246. године, Александар га је наследио у Владимирској кнежевини.
Године 1236. новоградске вође постављају га за главног команданта војске за обрачун са шведским и немачким освајачима. У то време Новоград је био важан трговачки центар. 15. јула 1240. Александар и његова војска изненадили су шведску војску у бици на ушћу реке Изоре у Неву. Победом над Швеђанима Александар је прекинуо инвазије на север и повећао свој политички утицај на Русију. Међутим, ова победа није учврстила његове односе са онима који су припадали аристократији у Русији, што га је приморало да брзо напусти Новоград. Као резултат његове победе, Александар, тада деветнаестогодишњи, добио је име „Невски“ по Неви.
У пролеће 1241. године новоградске вође су се вратиле и замолиле Александра да их брани од надирућих немачких крсташа. Поново су Александар и његова војска успели да одврате освајаче, овога пута у чувеној бици на Чудском мору код Бошкова 15. априла 1242. Победом над немачким и шведским витезом, Александар је зауставио њихово напредовање ка истоку. Међутим, водио је још неколико битака са Швеђанима, укључујући и пораз 1256. године, када су покушали да спрече изолацију Новограда од Балтичког мора. Поред ове победе, Александар је ојачао одбрану руских земаља на северозападу склапањем мировног уговора са Норвешком 1251. године.
У то време, татарске (монголске) снаге су напале руске земље, пузајући преко севера и југа, и уништиле велике градове као што су „Јарослављ, Владимир, Чернигов и Пербеслављ“. Претворили су и Кијев у мало село. Александар је тада схватио да отпор нема користи, па је одлучио да направи компромис и да сарађује са Татарима. Када су Татари 1247. године дошли да узимају данак, Александар се ослањао на свој статус да убеди грађане региона да је плаћање данка (трибута) најбоље решење у овим тешким околностима. Када су 1263. године неки градови одбили да плаћају данак татарским порезницима, Александар је већ четврти пут отишао у татарски штаб, да би молио кана да заустави кретање татарске војске према Новограду. Његов успех у овој мисији била је највећа услуга коју је пружио свом народу.
Уснуо је у Господу 14. новембра 1263. на повратку у отаџбину. Митрополит Владимир Кирил саопштио је вест о његовој смрти у Саборној цркви чим је стигла, рекавши: „Децо моја љубљена, знајте да је сунце Русије зашло.
У времену пуном превирања и ратова, Александар Невски је храбро бранио своју земљу и свој народ. Такође је успео да сачува интегритет своје земље. Абдицирајући пред Монголима, Александар је успео да спасе Новоград и руске земље од уништења. Руска црква га је канонизовала 1547. године.
Тропар у четвртој мелодији
Христос те је, блажени Александре, открио као новог и славног чудотворца, богоугодника и кнеза, и божанског драгуља руских земаља. Данас се сабрамо са вером и љубављу да славимо Господа док вас се са радошћу сећамо да вам је дао дар исцељења. Зато га молите да ојача вашу духовну децу и спасе све православне хришћане.
Кандак са осмом мелодијом
Частујемо те као блиставу, духовну звезду која излази на истоку и залази на западу, јер си добрим делима и чудесима обогатио руски народ, зато просветли нас који те се са вером сећамо, блажени Александре. Данас, када прослављамо твоју кончину, молимо те да се помолиш Господу за нас, да Он издржи своје уморне слуге и спасе све православне хришћане.
