Оно што се под Беседом на гори подразумева јесте проповед коју је пренео јеванђелист Матеј у три потпуна поглавља (5-7), а богата је учењем да је Господ Исус желео да допре до сваког човека како би могао да делује по њему. то и задобити живот вечни.
Познато је да је апостол Матеј написао своју књигу око 80. године, и да је Исусове изреке поделио у пет главних проповеди: Беседа на гори, Исусове заповести дванаесторици ученика (глава 10), Пословице (глава 13), Понашање хришћанске заједнице (поглавље 18), и на крају Беседа Опроштај (поглавља 23-25). Важност Беседе на гори је у томе што она садржи многе теме којих се Господ Исус дотакао, мењајући многа мерила која су била позната у то време, јер је у овој беседи инаугурисао ново спасоносно учење засновано на новом закону.
Беседа на гори садржи следеће теме: Блаженства (5,3-12), сол земље и светлост света (5,13-16).
Стари Закон и Нови Закон (5, 17-48), где се речи Господа Исуса понављају шест пута: „Чули сте да је речено старима... А ја кажем...” Затим Господ говори о милосрђу (6, 1-4), и молитви (6, 5-15) где их учи молитви „Оче наш”, посту (6, 16-18), истинском благу (6, 19-21). ), око је лампа Тело (6: 22-23), Бог и новац (6: 24) и божанска промисао (6: 25-34). Затим Господ прелази на разговор о неосуђивању других (7, 1-5), и Очевом одговору на захтеве оних који верују у Њега (7, 7-11), и о златном правилу, што значи : „Дакле, све што желите да вам људи чине, учините то сами њима: Ово је закон и пророци“ 7:12). Затим говори о уским вратима спасења (7, 13-14), упозорава на лажне пророке (7, 15-20) и дефинише ко су прави ученици (7, 21-27) као они који раде по вољу Оца на небесима. Јеванђелист Матеј закључује своју проповед речима: „Када је Исус довршио ове речи, народ се задивио његовом учењу, јер их је поучавао као властодржац, а не као књижевници“ (7:28-29). Вреди напоменути да на крају сваке од пет горе наведених проповеди Матеј пише: „Када је Исус завршио ове речи.
У шестом поглављу свог Јеванђеља, стихови 20-49, апостол Лука помиње оно што је укратко паралелно са Беседом на гори. Али он га ставља на „лако место“ (6:17). По Луки, проповед почиње блаженствима, затим заповест о љубави према непријатељима, заповест о милосрђу и опхођењу према браћи, а затим и закључак.
Чини се да је проповед садржана у Јеванђељу по Луки по тексту старија од оне садржане у Јеванђељу по Матеју, јер је међу библистима познато да ако постоји више формулација једног текста, мањи текст је најстарији међу њима. Пошто је већина онога што је поменуто у беседи у Јеванђељу по Луки присутна у беседи у Јеванђељу по Матеју, то значи да су изреке проповеди биле у оптицају пре писања два јеванђеља, па их је Матеј узео и додао друге изреке њима које су такође биле познате у првој групи, док их је Лука записао како су биле без додатака, а остале је записао на својим местима према приликама.
Молитву „Оче наш“, коју је Матеј поменуо у Беседи на гори у контексту свог говора о молитви, Лука је поменуо на другом месту, прецизирајући повод за поучавање Господа својим ученицима: „И док је он молио се на једном месту, када је завршио, један од његових ученика рече: Господе, научи нас да се молимо као што је Јован учио своје ученике. А он им рече: Када се молите, реците: „Оче наш…“ (Лука 11,1). Исто важи и за тему „спасења кроз уска врата“, док Матеј у проповеди помиње ову тему без повода, налазимо да је Лука уводи питањем које је упутио неидентификовани човек: „Господе, мало ли је оних који су спасени“. ? И рече им: „Трудите се да уђете на уска врата“ (Лука 13:23-24). То значи да је Беседа на гори садржана у Јеванђељу по Матеју била састављена од засебних изрека које је Исус изговорио у различитим приликама. Неке од ових изрека понекад не прелазе један стих, као што је стих 6:24, који каже: „Нико не може служити двојици господара. Јер или једног мрзи, а другога воли, или с једним остаје, а другога презире. Не можете служити Богу и мамони.” Јеванђелист Матеј је ове изреке сабрао на једном месту ради њихове просветне користи и значаја.
Ако се Беседа на гори састоји од новог закона, учења о томе како верник треба да се понаша, и упозорења на суд, онда је она прво написана ради нашег спасења. Верујући у Исуса као Господа и Спаситеља и поступајући по Његовим заповестима и учењима, отварају нам се врата Царства и вечног живота.
Из мог парохијског гласила 1996. год
