16 И дошао је у Назарет, где је био одгајан. И уђе у синагогу, по свом обичају, у суботу, и устане да чита 17 И даде му се књига пророка Исаије. И када је отворио књигу, нашао је место где је писало: 18 „Дух Господњи је на мени, јер ме је помазао да проповедам добру вест сиромасима; даће ослобођење заробљеницима и поврат вида слепима, и пустићу на слободу оне који су потлачени, 19 и проповедаћу угодан закон Господњи.” 20 Затим је пресавио књигу, пружио је слузи и сео. И очи свих који беху у синагоги беху упрте у њега. 21 Тада им је почео да говори: „Данас се испунило ово писмо што сте чули. 22 И сви су сведочили за њега и дивили се речима милости које су излазиле из његових уста, говорећи: „Није ли ово Јосифов син?
објашњење:
Овај јеванђељски одломак долази након крштења Учитеља, и након искушења Сатане. То је нарација о првом Исусовом мисионарском раду, који је извршио у једној од јеврејских синагога, а то су и апостоли. касније је добра вест била најпре за Јевреје, а затим и за остале народе, као што им је Учитељ рекао: „Идите к изгубљеним овцама дома Израиљевог“ (Матеј 10:6).
„Исус је дошао у Назарет, где је одрастао. Назарет је град у Галилеји у северној Палестини. То је град Марије, мајке Исусове: „У шестом месецу посла Бог анђела Гаврила у град у Галилеји који се зове Назарет, девици зарученој за човека из дома Давидова који се звао Јосиф, и дјевица се звала Марија“ (Лука 1:26-27). Глагол „одгајан“ на грчком језику, који је Лука употребио овде, указује на физички раст као и на раст личности и мисли, а то је оно што је он изразио на другом месту у свом јеванђељу: „Онда сиђе с њима и врати се у Назарет...а Исус се увећава у мудрости, расту и милости код Бога и људи“ (Лука 3:51-52).
Исусов долазак на Назаретски сабор није ограничен само на дела која је Исус чинио, већ ова посета инаугурише његову поруку спасења и означава стварни почетак његове јавне активности. Исус је започео своје учење у Галилеји, а коначно га је завршио у светом граду Јерусалиму.
„…У суботу је ушао у синагогу као и обично и устао да чита. Исус је улазио у синагогу суботом, јер је био веран обављању обреда које захтевају јеврејске традиције. Имање је место где су се окупљали на молитви, а реч комплекс на грчком значи „где се људи окупљају“. На сабору су Јевреји славили суботу – коју су сматрали светим даном – читајући два текста из Библије: први текст је био из књига закона – Постање, Излазак, Левитски законик, Бројеви и Поновљени закони – док је други текст био од пророка. Прво читање је било специфично, док је друго читање бирао чтец, а након ова два читања уследила је беседа. Сваки одрасли Јеврејин имао је право да чита и проповеда, јер је био члан Божијег народа.
„И када је отворио књигу, нашао је место где је писало...“ Употреба глагола „пронађено“ указује на то да је читање овог одломка из Књиге пророка Исаије било планирано божанским провиђењем. Исус није изабрао овај одломак, већ га је пронашао.
„Дух Господњи је на мени, и због тога ме је помазао и послао ме је долазак Светог Духа на Исуса основни услов за почетак његовог дела. Када се Исус крстио, Свети Дух је сишао на њега, „и Дух Свети је сишао на њега у облику тела као голуба“ (Лука 3:22).
Јевреји тог доба тумачили су овај одломак из Исаије као пророчанство о доласку Месије, односно доласку Царства Божијег на земљу. За њих је Христос послат од Бога, и Бог би му дао посебне таленте да изврши своју божанску мисију. Чини се да ова мисија у суштини ослобађа сиромашне, слепе и маргинализоване, односно слабе, које је јеврејска мисао сматрала грешницима. Ово ослобођење, које је знак доласка Царства, схватамо као Божје спасење и опроштење, што је бесплатна понуда свим људским бићима. Овом добром вешћу, добром вешћу спасења, Исус је отворио „годину прихватљиву Господњу“, годину која доноси доброту и благослов, годину којом почиње Нови завет.
Реч „данас“ у Библији означава почетак месијанског времена о коме су говорили пророци, а које се испунило кроз Исуса Христа, кроз кога су се испунила сва пророчанства. Са доласком Христовим дошло је Царство Божије. Ово је нова значка, добра вест Јеванђеља. Време Старог Завета се завршило и од сада живимо у времену Царства.
О мом парохијском гласилу
Недеља, 01.09.1996
