Православна библиотека

Ко негира лични допринос Богородице делу нашег спасења, и не приноси дужну почаст Богородици, не креће се ни у новом корену Христовом ни у новој творевини, него остаје у области пад и трулеж и везује се за стари корен Адамов, односно само за корен греха, јер је за њега рођење Христово као да се није догодило.

Дух Свети није туђ природи Очеве, јер долази из Његове суштине, што значи да су обојица једне суштине. Човек не може сам доћи до ове истине. Он мора бити вођен самим Духом Светим, а ми му не можемо поставити границе, нити га одвојити од Оца и Сина.

Христос је савршени Бог и савршено људско биће Он је у својој личности спојио суштину божанства и суштину људске природе, све што је узео, тело и разумну душу, све што је узео да би је осветио. . Истина је да је он био савршен, односно поседовао је целокупну божанску природу, а мене је узео у целини, односно узео је целокупну људску природу. Он је сјединио све са свима да би свима подарио спасење, односно целој природи, јер оно што се не узме не може се исцелити.

Видели смо да се сама људска природа преобразила као резултат пада. Сходно томе, Адам је својим потомцима пренео тешко наслеђе, пошто им је завештао болесну и истрошену природу, чији је удео био смрт и поквареност. Како се могу спасти Адамови потомци, односно цело човечанство?

Чим је човек пао, започео је своју велику авантуру. Љубав која га је везивала за Бога и за остало створење била је прекинута и све у њој се поделило. Човек се и сам поделио, и неповратком Богу постао је себично биће.

Човек је дакле створен по лику Божијем, Тројичним Лицима. То значи да је потребно познавати Бога да би се дошло до сазнања праве природе човека и његове посебне природе, јер је Бог узор човеку, а то значи и да човек није узор већ његова слика. .

Када говоримо о Божијем делу у времену, не мислимо да је стварање директно дело Божије суштине. Другим речима, творевина коју је створио Тројични Бог у времену није резултат божанске суштине, већ плод воље Тројичног Бога.

Човек неће моћи да спозна божанску истину, односно неће моћи да спозна суштину Божију, већ познаје само Божије нестворене радње, односно Његове ефекте. Али црквено предање и Библија говоре о специфичним појавама Бога, од којих је најважније Његово јављање Авраму у облику три анђела. Црквени оци кажу да је овај догађај прво јављање Свете Тројице у Старом Завету

Стога морамо разликовати Божју суштину и Његове божанске акције. Човек не може да спозна суштину Бога, али може да упозна његове поступке или способности које су неодвојиве од његове суштине. Зато су га оци упоредили са сунчевим зраком који делује изван свог обима (сунце), иако није одвојен од њега

Под познавањем Бога не мислимо на разумевање Њега кроз логику, већ на лични сусрет са Њим. Када се човек потпуно преда Богу и пожели да се сретне са Њим и његова душа чезне за Њим, а након што прође кроз тамни облак незнања, Бог му долази и обасјава све око себе и открива му се.

"Шта је исправно?" Ова изјава не поставља питање исправно. Истина није апстрактна ствар или значење, и из тог разлога не можемо питати: (Шта је истина). Истина није ствар, већ особа, а исправно питање мора бити (Ко је истина?)