Теодора је од малих ногу волела Христа. Ако није хтела да се преда радостима световног живота, придружила се једном од манастира друштва. Красила ју је доброта, стрпљење и кротост, и настојала је да стекне сваку врлину, ходећи у потпуној покорности своме вођи, знајући да је послушност једина врлина којом се преостале врлине негују и чувају, а послушност је и на њу сестре такође.
Чак иу својој смрти, она је задржала послушност, јер се и претпостављени годинама после Теодорине смрти придружио групи праведника на небу. Када су је однели на гробље, који је божански план намеравао да садржи и Теодорине кости, кости су се саме помериле, пред очима присутних, да би направиле место за тело старешине манастира.
Штавише, са моштима свете Теодоре су се десила многа чуда: демони су протерани из опседнутих, слепи су прогледали, а многи болесници оздравили.
Црква је слави 5. априла
