Устав вере

“آباء الكنيسة” لم يتصرفوا كأفراد فقط، بل كرجال كنسيين، بالنيابة عن الكنيسة وباسمها. فهم الناطقون باسم الكنيسة ومفسِّرو إيمانها وحافظوا تقليدها وشهود حقيقتها وإيمانها ومعلِّمون بارزون، وعلى هذا الأساس يقوم سلطانهم!

Проблем исправног тумачења Библије остао је акутан све до четвртог века током борбе Цркве са аријанцима, а његова озбиљност је била мања него у другом веку током отпора гностика, себалиста и монтаниста. Све стране у сукобу прибегле су књизи, до те мере да су јеретици цитирали – и још увек чине – њена поглавља и стихове и позивали се на њен ауторитет.

يُفترض بكهنة المسيح ألا يبشِّروا، من منبر الوعظ على الأقل، بأفكارهم الخاصة لأن الأيدي تُوضع عليهم في الكنيسة للتبشير بكلمة الله. فيُسلَّم إليهم إنجيل يسوع المسيح وتُودع عندهم الرسالة الخالدة والفريدة. لذلك يُنتظر منهم نشر “الإيمان الذي أُعطي للقديسين” وحفظه.