Прво поглавље: Увод
Увод Јудаизам је у постојању претходио хришћанству. Приписује се Абрахаму, његовом сину Исаку и његовом унуку Јакову, оцу дванаест племена. Међутим, она није […]
Двадесет осмо поглавље – Обредна година
Живот светих је живот самог Христа, који се наставља кроз векове. С њима смо сједињени на основу људске природе коју је Христос реформисао својим оваплоћењем, смрћу и васкрсењем. У Божанственој Литургији, посебно у Тајни благодарења, учествујемо у животу Христовом и његовим догађајима и у житијима светих, јер смо сви, Христос, свети, и ми, једно тело, и сви смо „ једно у Христу Исусу“.
Двадесет осмо поглавље – Обредна година Наставите са читањем »
Јована Крститеља, славног претече
Свети Јован Крститељ је једина фигура после Богородице, Свете Марије, којој Црква посвећује неколико празника годишње: Зачеће
Григорије И – Богослов – папа римски
Њему се приписује миса позната као „Пређеосвећена“, која се одржава у данима Великог поста, осим суботе и недеље. Он се зове Свети
Поглавље пето: Литургија, молитва и наш лични живот
حياة الصلاة هي حياتنا الشخصية الواعية في الله، لأن كل شيء، وجودنا وتحركنا، يدخل فيها. إن كل حياتنا وعلاقاتنا بالله
Поглавље пето: Литургија, молитва и наш лични живот Наставите са читањем »
Треће поглавље: Припадност Цркви кроз ритуале
1- Значај ритуала, њихов принцип и природа у цркви. Цркви припадамо по ритуалима уопште, односно по скупу симбола и покрета (свеће, тамјан и кругови).
Треће поглавље: Припадност Цркви кроз ритуале Наставите са читањем »
Да би боље разумели Божанствену Литургију
Увод Ове странице нису нови превод Литургије Светог Јована Златоустог. Нити је студија за ову услугу
Да би боље разумели Божанствену Литургију Наставите са читањем »
Теофан Пустињак, праведни светац
Руска црква га је канонизовала 1988. године нове ере поводом миленијумског празника Крштења руског народа. С правом се сматра једним од најистакнутијих стваралаца духовне ренесансе
Увод у проповед
A. تعريف: موضوع علم الوعظ هو الدراسة العلمية لمنهجية ومناهج الوعظ المسيحي فهو يدرس تاريخ الوعظ ومراجعه كما يدرس تطوره،
Бенедикта Великог
المرجع الأساس لسيرة حياة القدّيس بندكتُس (بالعربيّة مبارك)، الذي تعيّد له الكنيسة في الرابع عشر من شهر آذار، وضعه الكاتب
Василија Великог
Своје житије Свети Василије се родио у Кесарији у Кападокији[1] 330. године. Из угледне аристократске породице Његов деда се звао Василије