Господ Исус, на последњој вечери коју је дао за своје ученике пре свог распећа и васкрсења, установио је тајну Евхаристије (грчка реч која значи захвалност). То је сакрамент који Црква савршава у свакој божанској миси кроз вернике који примају тело и крв Христову, да би се сјединила са њим. Овде ћемо изнети нека патристичка сведочанства о истинском присуству Христа у Евхаристији и важности учешћа у њој за добијање вечног живота.
Идеја сједињења није одсутна од Отаца када се обраћају на тему Евхаристије, сједињења са Христом и заједнице верника међу собом. Свети Игњатије Антиохијски (+107) саветује Филаделфијане (у данашњој Турској): „Потрудите се да имате једну Евхаристију, јер је тело Господа нашег Исуса Христа једно. Један је чаша за јединство крви његове, један је и олтар, а један је епископ са својим свештеницима и ђаконима.” Отуда и нагласак православне цркве на томе да се не одржава више од једне мисе дневно, јер је једна парохија позвана да буде једна, а не неколико засебних целина. Сам светитељ напада оне који не верују у стварност Христовог присуства у Евхаристији, каже у свом одговору следбеницима егзотеричне јереси који су говорили да је Христос само на привидан начин узео на себе људско тело, а привидно пострадали, а очигледно и умрли: „Они се уздржавају од Причешћа и молитве јер не признају да је Евхаристија Тело Господа нашег Исуса Христа. Дакле, неверовање у стварност Христовог присуства у Евхаристији спада у категорију оних који поричу стварност Христовог оваплоћења, распећа и васкрсења. На основу истине оваплоћења, Свети мученик Јустин (+167) брани истину Евхаристије, говорећи: „На исти начин на који се оваплотила Реч Божија и на који је Христос узео тело и крв, свету храну. молитвом којој нас је поучио постаје тело и крв овога оваплоћеног Христа“.
Свети Иринеј, епископ лионски (+202), осуђује став оних који не верују у васкрсење тела, питајући: „Како да говоре да се тело истроши и квари, и да нема удела у живот, иако је ово тело нахрањено телом и крвљу Господњом?” Затим се примећује да се наша вера поклапа са Евхаристијом и Евхаристија потврђује нашу веру. Затим свети Леоније прави поређење између Евхаристије и Васкрсења, говорећи: „Као што хлеб који је дошао из земље и освећен није више обичан хлеб, тако ни наша тела, пошто примимо Евхаристију, више не подлежу кварењу, него радије имајте наду у вечност“. Вера у Васкрсење је, дакле, неодвојива од вере у Евхаристију, јер хлеб и вино који постају тело и крв Господња чине наше тело нетрулежним.
За Иринеја, Евхаристија је тело Христово и није мртво, него живо тело. Чим га наша тела приме у Евхаристији, оно добија живот и везује се за непролазност, а о томе наш светитељ каже: „Како да изјавимо да тело нахрањено телом и крвљу Христовом није достојно благодати Боже, шта је живот вечни?" Иринеј наставља своје објашњење речима: „Као што стабљика грожђа засађена у земљу доноси плод у своје време, и као што зрно пшенице, које пада у земљу и умире, умножава се и расте од Духа Божијег који окружује све, и као што се то премудрошћу Божијом преображава у служење човеку, и као што се Речју Божијом претвара у Евхаристију, односно у тело и крв Христову.Тако и тела наша, који су се њиме хранили и који су стављени у прљавштину и растворени у њој, у своје ће време устати јер ће их Реч Божија подићи у славу Бога Оца.
Свети Атанасије Велики (+373) јасан када говори о Евхаристији каже: „Видећете свештенике како спремају хлеб и вино и стављају их на олтар. Све док молбе и молитве не почну, хлеб остаје само хлеб, а вино само вино. Међутим, када се приносе молбе и молитве, тада се хлеб и вино претварају у тело и крв Господњу.” Свети Кирило Јерусалимски (+386) понавља исте речи, говорећи: „Хлеб и вино су, пре него што је Света Тројица била призвана над њима, само обични хлеб и вино. Али чим је дошло до овог призивања и мољења, хлеб и вино су се преобразили у тело и крв Христову.” Свети Кирило се чуди како неки поричу стварност преображаја хлеба и вина у тело и крв Христову. Он каже: „Када је Христос објавио и рекао за хлеб: Ово је тело моје, ко би имао смелости сумњати после тога?" А када је он изјавио и рекао: „Ово је моја крв“, ко би се други усудио рећи да ово није његова крв? Да би показао истинитост онога што каже, Свети Јерусалим се ослања на стих у Кани у Галилејској када је Исус Христ претворио воду у вино: „Како да му не верујемо када претвара вино у крв?“
У закључку наводимо овај текст Светог Григорија Ниског (+394), који најбоље изражава значај Евхаристије за вечни живот човека, који каже: „Као што мало квасца кваси све тесто, тако и ово тело (тело Христа) мења наше тело и претвара нас у свој лик, и тада улази у ово тело“. Црква верује да вечни живот почиње овде у овом свету и то није нешто што верници очекују и што ће тек доћи у будућности. Својим васкрсењем Господ нам је дозволио да учествујемо у његовом животу, а Евхаристија није ништа друго до ово поље које нас чини сједињеним с њим од тренутка када му кажемо да заувек.
Из мог парохијског гласила 2001