Шесто: Расправа о питању препорода и спасења само вером
Из онога што смо претходно прочитали, примећујемо како они особу на основу одређених околности или на основу одређеног порива сматрају […]
Из онога што смо претходно прочитали, примећујемо како они особу на основу одређених околности или на основу одређеног порива сматрају […]
Идеја да се Православна Црква држи принципа и побожности древне, васељенске, недељиве Цркве је централно начело ове Цркве.
Црква Христова није установа, то је нови живот са Христом и у Христу, вођен Духом Светим. Светлост васкрсења Христовог засија Цркву,
Црквени рат, дакле, није против тела, већ против њених жеља. Ако се човек нове творевине ослободи својих покварених жеља, његова чула и цело тело постаће чисти и светли, и све око њега ће зрачити љубављу и славом Божијом. У житијима светих наше Цркве налазе се примери ослобођења од ропства страсти
Црква је спона између самих људи, и између њих и Бога, у виду партнерства које постоји између Свете Тројице Црква се сели из Раја на Земљу.
Дух Свети није туђ природи Очеве, јер долази из Његове суштине, што значи да су обојица једне суштине. Човек не може сам доћи до ове истине. Он мора бити вођен самим Духом Светим, а ми му не можемо поставити границе, нити га одвојити од Оца и Сина.
Видели смо да се сама људска природа преобразила као резултат пада. Сходно томе, Адам је својим потомцима пренео тешко наслеђе, пошто им је завештао болесну и истрошену природу, чији је удео био смрт и поквареност. Како се могу спасти Адамови потомци, односно цело човечанство?
Чим је човек пао, започео је своју велику авантуру. Љубав која га је везивала за Бога и за остало створење била је прекинута и све у њој се поделило. Човек се и сам поделио, и неповратком Богу постао је себично биће.
Човек је дакле створен по лику Божијем, Тројичним Лицима. То значи да је потребно познавати Бога да би се дошло до сазнања праве природе човека и његове посебне природе, јер је Бог узор човеку, а то значи и да човек није узор већ његова слика. .
إن الكنيسة “رسولية” بالطبع ولكنها آبائية أيضاً. فهي أساساً “كنيسة الآباء”. وهاتان “السمتان” لا نقدر أن نفصلهما، ولكونها “آبائية” فهي “رسولية” حقاً. وشهادة الآباء هي أكثر من ميزة تاريخية وأكثر من صوت من الماضي.
الكنيسة هي عمل المسيح على الأرض وهي صورة حضوره ومقامه في العالم. فعندما انحدر الروح القدس في يوم الخمسين على الكنيسة التي مثَّلها آنذاك الاثنا عشر والمجتمعون معهم، دخل العالم كي يسكن بيننا وكي يكون عمله فعَّالاً فينا أكثر منه فيما مضى
На Велику суботу, Црква усмерава нашу пажњу на гроб Господњи. Овај дан је најсложенији обредни дан у години (64), јер