Одбијање крштења деце међу баптистима
يرفض المعمدانيّون “معموديّة الأطفال” رفضاً كلّيّاً، ولا يعتبرونها معموديّة حقيقيّة، أو نظاميّة. وهذا “خلفيّته اللاهوتيّة والأدبيّة”، عندهم، أنّ “الله لم […]
يرفض المعمدانيّون “معموديّة الأطفال” رفضاً كلّيّاً، ولا يعتبرونها معموديّة حقيقيّة، أو نظاميّة. وهذا “خلفيّته اللاهوتيّة والأدبيّة”، عندهم، أنّ “الله لم […]
يعترف المعمدانيّون بأنّهم “لا يتّفقون “بعضهم مع بعض” في أدقّ التفاصيل، وأنّه ليس عندهم “عقيدة معمدانيّة”، أو “معتقد معمدانيّ تاريخيّ”،
في مناظرة علنية مع شهود يهوه (1) طرحتُ عليهم ما يقرب مما أطرحه الآن فسألوني قائلين: ألا تعتمد أنت على
Идеја да се Православна Црква држи принципа и побожности древне, васељенске, недељиве Цркве је централно начело ове Цркве.
Постаје јасно да претходне старозаветне референце указују не само на догађај Христовог распећа, већ и на сам знак крста, односно „знак Сина Човечијега“, који ће бити дефинитивна застава. победе при победоносном доласку Господњем. Крст Господњи је истовремено израз неограничене љубави Божије и човекове неограничене вредности. Нема већег израза Божје љубави од Крста, и нема већег напретка за човека од његовог вазнесења до стварности Крста. .
حقيقة الخلاص بالمسيح ليست حرفاً جامداً يمكن حفظه في كتاب من الكتب. إنها كنز أعطاه الرب للرسل حتى يكون اتّحادهم الضمانة الأكيدة لامتلاكهم حقيقة الخلاص. نقل الرسل هذا الكنز إلى الأساقفة ليكمِّلوا الرسالة، في اتّحادهم بالكنيسة-جسد المسيح، حيث يعمل الروح القدس وهم بذلك لا يعبّرون عن رأيهم الخاص، بل عن مشيئة الروح القدس الحالّ في الكنيسة.
Свети Кирило је рођен у граду Александрији око 378. године. Одговорност за његово васпитање и образовање преузео је његов стриц, александријски архиепископ Теофил.
Човек неће моћи да спозна божанску истину, односно неће моћи да спозна суштину Божију, већ познаје само Божије нестворене радње, односно Његове ефекте. Али црквено предање и Библија говоре о специфичним појавама Бога, од којих је најважније Његово јављање Авраму у облику три анђела. Црквени оци кажу да је овај догађај прво јављање Свете Тројице у Старом Завету
إن الكنيسة “رسولية” بالطبع ولكنها آبائية أيضاً. فهي أساساً “كنيسة الآباء”. وهاتان “السمتان” لا نقدر أن نفصلهما، ولكونها “آبائية” فهي “رسولية” حقاً. وشهادة الآباء هي أكثر من ميزة تاريخية وأكثر من صوت من الماضي.
“آباء الكنيسة” لم يتصرفوا كأفراد فقط، بل كرجال كنسيين، بالنيابة عن الكنيسة وباسمها. فهم الناطقون باسم الكنيسة ومفسِّرو إيمانها وحافظوا تقليدها وشهود حقيقتها وإيمانها ومعلِّمون بارزون، وعلى هذا الأساس يقوم سلطانهم!
Проблем исправног тумачења Библије остао је акутан све до четвртог века током борбе Цркве са аријанцима, а његова озбиљност је била мања него у другом веку током отпора гностика, себалиста и монтаниста. Све стране у сукобу прибегле су књизи, до те мере да су јеретици цитирали – и још увек чине – њена поглавља и стихове и позивали се на њен ауторитет.
Сам Христос припада овој заједници као њен глава, а не само као њен господар и господар. Он није изнад или изван цркве, јер је црква у њему. Црква није само група која верује у Христа и иде његовим стопама или по његовим заповестима, већ група која пребива у њему и у којој он пребива Духом Светим.