О духу и писму - Писмо Марцелину - Глава 56-66
الفصل (56): يختلف إيمان الذين تحت الناموس من إيمان الآخرين ولكن مع ذلك يوجد اختلاف آخر يجب أن نلاحظه : […]
Коментар блаженог Августина на Беседу на гори, Матеј 7
Треће: Не осуђивати друге 59 Пошто нам је тешко да знамо циљ других у гомилању временских ствари... њихова срца могу бити једноставна или
Коментар блаженог Августина на Беседу на гори, Матеј 5:38-48
الفصل التاسع عشر 56 عدم مقاومة الشر سمعتم أنهُ قيل عين بعينٍ وسنّ بسنٍّ. وأما أنا فأقول لكم لا تقاوموا
Осамнаеста беседа: Проповед на гори, Матеј 5:38-48
8. О доброти према другима 1. „Чули сте да је речено: „Око за око и зуб за зуб“.“ Али ја вам кажем: не противите се злу;
Објашњење трећег поглавља Јеванђеља по Марку
“1 ثُمَّ دَخَلَ أَيْضًا إِلَى الْمَجْمَعِ، وَكَانَ هُنَاكَ رَجُلٌ يَدُهُ يَابِسَةٌ. 2 فَصَارُوا يُرَاقِبُونَهُ: هَلْ يَشْفِيهِ فِي السَّبْتِ؟ لِكَيْ يَشْتَكُوا
Трећи део: Друго поглавље: Стварање и пад
Враћамо се етапама и главним темама књиге једну по једну, и почињемо са дубоким и апсолутним принципом: стварањем. Постанак на хебрејском, „Бересхит“, је књига
Двадесет трећа беседа: Посланица Римљанима - Тринаесто поглавље: 1-10
” لتخضع كل نفس للسلاطين الفائقة” (رو1:13). 1 لقد تحدث (القديس بولس) كثيراً عن هذا الأمر في رسائل أخرى،
Двадесет друга беседа: Посланица Римљанима - Дванаесто поглавље: 14-21
” باركوا على الذين يضطهدونكم. باركوا ولا تلعنوا ” (رو14:12). 1 بعدما علّمهم كيف يجب أن يسلكوا فيما بينهم،
Двадесет прва проповед: Посланица Римљанима - Дванаесто поглавље: 4-13
” فإنه كما في جسد واحد لنا أعضاء كثيرة ولكن ليس جميع الأعضاء لها عمل واحد. هكذا نحن الكثيرين جسد
Трећа беседа: Посланица Римљанима – Прва глава: 8-17
” أولا أشكر إلهي بيسوع المسيح من جهة جميعكم أن إيمانكم ينادى به في كل العالم ” (8:1). 1ـ يبدأ
Друга беседа: Посланица Римљанима – Прва глава: 1-7
” بولس عبد ليسوع المسيح المدعو رسولا المفرز لإنجيل الله. الذي سبق فوعد به بأنبيائه في الكتب المقدسة ” (1:1ـ2).
Двадесет девета глава – Православне врлине
Истинска природа човека и истински живот не произилазе из земаљских података, већ из Бога, Самог Тројичног Лица, јер је човек слика Божија. Ако желимо да трагамо за правим људским животом, морамо приступити Богу и окусити Његов живот. Живот у близини Бога је једини „природни“ живот, то јест, одговарајући на праву природу човека. Што се тиче држања подаље од Бога, то је „неприродан“ живот.