Фејсбук
Твиттер
Телеграм
ВхатсАпп
ПДФ

Од првог дана Велике недеље, морамо (примити) Исуса Христа и прихватити да Његова воља доминира нама. У овом дочеку Христовог доласка лежи смисао Цветне недеље (25).

На вечерњем, одржаном у суботу увече, читају се три рецитације из Старог завета. Први говори о последњим упутствима које је Јаков дао својим синовима ( Постање 49:1-2, 8-12 ). Овај одломак је изабран јер се односи на „штап“, „мдребе“ и „крв од грожђа“ која пере одећу, а све то добија ново значење са Исусовим уласком у Јерусалим пре његове муке: „ жезло неће отићи од Јуде... Када ће доћи неко ко ће покорити народ, везаћи чокотом своје ждребе и лозом ждребе магарца, опрао је своју хаљину вином и крвљу. од грожђа своју хаљину. Што се тиче другог читања (Софонија 3,14-19), оно такође најављује присуство Цара Утешитеља: (Вичи, Израеле... Царе Израиљев, Господ је у твојој средини. Не види више зла). Треће читање односи се на пророчанство Захарије (9,9-15) које се испунило на Цветну недељу: (Велико се радуј кћери сионска... Гле, твој цар долази к теби. Он је праведан и победоносни, благ , а он јаше на магарцу и на магарету, ждребету магарца.) (26).

Чаробне химне позивају нас да идемо у сусрет долазећем Цару: (Хајде, са гранчицама, славићемо Христа Господа... Јави нам се Господ Господ, па прославимо празник, и дођи, прославимо Христа са радости, и палминим гранчицама и гранчицама узвикују му хвале говорећи: Благословен који долази у име Господње). Јеванђеље магије (Матеј 21:1-11, 15-17) описује Исусов свечани улазак у Јерусалим. (27). На крају магијске службе епископ или свештеник благосиља палмине гранчице и дели их верницима.

Порука која се чита на Златоустовој миси која се данас одржава (Фил. 4, 4-9) говори о скором доласку Господњем: (Радујте се у Господу у свако доба. Опет кажем, радујте се... Господ је близу ). Што се тиче Јеванђеља (Јн. 12, 1-18), оно се односи на помазање Исусових стопала миром којим је Марија устала у Витанији (а Црква ће нас подсетити на овај догађај ујутру Велике среде) а затим на улазак у Јерусалим. Завршни благослов почиње на крају мисе следећим речима: (О ти који си хтео да седнеш на магаре, магареће, за наше спасење...).

Покушајмо сада да разумемо нека учења ове недеље.

* (Ево, долази вам краљ ваш.) Данас нам Исус долази као наш краљ.Он је више од учитеља који води своје ученике. Исус жели да прихватимо Његову вољу у свему и одустанемо од свих својих жеља. Он нам долази да зацари над нашим душама и да успостави цара у нашим срцима.

* (Вама...). Исус долази не само целом човечанству, већ сваком од нас на посебан начин. (Да ли је ваш…). Исус жели да буде мој. У посебном смислу, Он припада сваком од нас. Он на потпуно лични и изразит начин захтева унутрашњу и унутрашњу послушност и прихватање.

* Овај краљ је (скроман). Долази нам јашући на подлу животињу, симбол понизности и медицине. Једног дана ће се вратити у својој слави да суди свету. Данас он одбацује све манифестације славе или ауторитета и не захтева никакво видљиво царство. Он само жели да влада нашим срцима: „Сине мој, дај ми срце своје“ (Пословице 23:26).

* Али људи су се осећали исправно када су поздравили Исуса као видљивог краља Израела, јер Исус није само краљ појединаца, већ и краљ људских група. Његово краљевство је такође друштвене природе, и простире се на области политике и економије поред моралног и духовног поља. Нема ничег чудног или натегнутог у вези са Исусовим господством.

* Гомила која је примила Исуса носила је палмино лишће и гране које су можда биле маслинове – дрво које налазимо у изобиљу на периферији Јерусалима. И палмине и маслинове гранчице имају своје симболично значење. Листови палми указују на победу, а маслинове гранчице означавају мир и помазање. Зато пођимо у сусрет Исусу, величајући у исто време његову снагу и доброту, нудећи му своје победе (које су заправо његове победе) над нама самима и над грехом, као и свој унутрашњи мир (који је његов мир).

* (И велика гомила простире своје хаљине по путу...). Бацимо пред ноге Исусове своју одећу, своје имање, своје поверење и своју имовину, као и своје лажне изгледе, а пре свега наше мисли, жеље и осећања, и нека победоносни Краљ згази све што имамо, и покоримо Њему све што је драгоцено и вредно што имамо, представљајући то Учитељу.

* Народ је певао: „Осана (28) Благословен који долази у име Господње. Ако могу да изговорим ову фразу са свом искреношћу и послушношћу, и ако она заиста изражава потпуну чежњу за Краљем кога прихватам свим својим срцем, тада ћу се у том тренутку окренути од својих греха и прихватити Исуса као мој гост. Добро дошао ко год ми дође! И нека је благословен!


(25) И Грци и Латини дају овај назив недељи пред Ускрс. Знамо да се, почевши од 397. године, у свим месопотамским црквама практиковало да се у недељу благосиљају палме. Што се тиче Јерусалима, у истом периоду, Цветна недеља се прослављала на следећи начин: Верници се у зору окупљају у храму Васкрсења, а одатле прелазе у цркву на Голготи, где се служи редовна недељна служба. Затим би у раним поподневним сатима извршили велику процесију на Маслинску гору где би одржавали још једну службу. Затим се око три сата селе на место одакле је Христос по предању узашао и држе другу службу. Одатле би, око пет сати поподне, ишли у Јерусалим, носећи палмине гранчице и маслинове гранчице, и вршили би вечерње у цркви Гроба Светога, затим би отишли у цркву на Голготи и завршили дан са завршним молитвама.

(26) Пророк жели да супротстави традиционалну слику краљева који јашу на коњима или колима са ликом краља чији је улазак у његову престоницу знак понизности. Магарац је супротност коњу, што сугерише идеју рата и освајања.

(27) Матејев извештај преноси, уз неке измене, Марков извештај (11:1-11). Матеј сматра да је Исус кренуо из Витфаге на пут у Јерусалим, док Марко истовремено помиње и Вифагију и Витанију. То значи кућа од фаји (кућа зелених смокава). Постоји ли веза између овог имена и проклетства неплодне смокве, на почетку последње недеље Исусовог учења?

(28) За време Исуса, хебрејска реч Осана изгубила је своју првобитну снагу и значење и постала је само клицање и крик радости или помирења. У том смислу је коришћен седмог дана празника сеница званог (Дан Осана) или (Велика Осана). Али првобитно значење речи било је много јаче од тога, јер је коришћена у смислу: (Сачувај сада, моли се), и стога је имала месијанске концепте. Свети Дух је ставио ову реч на усне масе, по Исусовом уласку у Јерусалим, у њеном дубоком, древном значењу, а да маса није била потпуно свесна тог значења.

Фејсбук
Твиттер
Телеграм
ВхатсАпп
ПДФ

Информације о страници

Наслови страница

Садржај секције

Ознаке

sr_RSSerbian
Иди на врх