Благословен је живот хришћана, што и у садашњем животу поседују ову радост наде и наде. Када хришћани напусте овај свет за следећи живот, осећају се срећнијим од среће садашњег света. Блаженство у загробном животу је много веће од садашње среће, веће у оној мери у којој истина превазилази наду и у којој визија Бога превазилази веру. Да нас Бог усвоји и тада ће се показати да смо ми у ствари деца Божија, постоји савршена љубав, постоји савршено блаженство. Ми хришћани учествујемо у Христовим тајнама, и примајући га, примамо самога Христа „Онима који су Га примили дао је власт да постану деца Божија, у чије име верују“ (Јован 1:12). Деца имају љубав која избацује сваки страх. Ко има љубав, не боји се рана и не боји се да ће изгубити своју награду. Страх приличи слугама, али љубав је једна од карактеристика деце. Милост даје душама хришћана праву љубав која делује у њима. Искуство им даје и помаже им у исто време да осете божанску доброту, да окусе велику доброту, да се надају великим стварима и да са сигурношћу верују у доброту коју кушају и виде, доброту невидљиву, бесмртну и нетрулежну.
Христос тражи од нас да задржимо његову љубав. Није довољно само волети Га и запалити пламен божанске љубави, већ га морамо хранити и развијати. То је оно што значи пребивати у љубави Христовој, у коме је свако блаженство. Остати у Богу значи да Бог буде с нама „Ко остаје у љубави, Бог остаје у њему“ (1. Јованова 4:16). Када у својим триковима примењујемо закон Бога кога волимо, добијамо ту постојаност и постојаност у Његовој љубави. Душа поседује ову или ону навику, скривену или валидну, према радњама и покретима које вршимо. Догађа се управо оно што се дешава у професијама. Професија којом владамо постаје наша. Ко примењује закон и навикао се на његову примену, хоће само оно што жели вечни Законодавац. Вечни, божански закони одређују поступке човека који се покорава вољи Божијој и не жели никога осим Бога. „Ко држи моју заповест биће у мени и ја ћу бити у њему“ (Јован 15:10). Благословен живот је производ ове божанске љубави. Божанска љубав отима нашу вољу од свих веза које не припадају Христу и усмерава је ка Њему. Све што нас се тиче зависи од наше воље, нагона тела, покрета ума и свега што је људско. Наша воља нас води овамо и тамо. Све ствари су јој подложне. Она влада човеком.
Они који воле Христа увек имају Христове мисли, жељу, љубав и траже оно што Он жели. И све њихово постојање и живот почива у Њему. Њихова воља је делотворна и жива јер је у Христу, у коме је сва доброта. Хришћанин не може ништа без Христа, као што око не види без светлости. Доброта за вољу хришћанина је као светлост за око. Пошто је Христос извор добара, наша воља постаје мртва и инертна ако Му није потпуно потчињена, ако део ње остане ван овог блага „Ко не остане у мени, биће избачен као лоза који се осуши, и бациће га у огањ“ (Јн. 15:6). Ако Он жели да будемо искупљени кроз Христа и да живимо као Његов живот, све наше воље морају бити потчињене Његовој вољи. Снажна, потпуна воља која се у свему покорава Господу води блаженом животу. Људски ум и воља морају бити сједињени са Богом Ум је да би мислио о Богу, док је воља да би се прилепио за Њега кроз љубав.
То је живот у Христу који се открива светлошћу добрих дела кроз љубав, у љубави сија светлост, светлост врлине у Христу, а живот у Христу се намеће љубављу. Човек неће погрешити ако љубав назове животом. Љубав према Христу је сједињење са Њим, а ово јединство чини истински живот. Исто тако, одвајање од Христа води ка духовној смрти и узрокује је, „Моја заповест је вечни живот“ (Јован 14:16). заповест значи љубав Спаситељ каже: „Речи које сам вам говорио су дух и живот“ (Јован 6:63). Ако је духовни живот љубав Христова, онда је јасно да је љубав једина сила која мора покретати правог хришћанина. Апостол Павле каже да ће све престати у загробном животу, али ће љубав остати јер је она неопходна за вечно блаженство загробног живота у Христу Исусу, коме је слава у векове.