О Светом Роману не знамо много, али знамо да је рођен у граду Хомсу и да је постао ђакон бејрутске цркве, а затим се преселио у град Константинопољ у време цара Анастасија И и патријарха Ефимија ( 490-496 АД).
Од малена је горео љубављу према Богу, ходио је у врлини, веран служењу Богородици и истрајао у црквеним обредима. Његова жеља да прославља Богородицу била је необуздана, али таленат и гласовна способност били су испод његових амбиција. Десило се једном, за време Бадње вечери, у Влахернској цркви у Цариграду, да му се јави Богородица са свитком у руци и даде му га да једе. Чим је окусио, необична сладост испуни му уста, па се попе на амвон и поче анђеоским гласом да рецитује познату химну Богородици: „Данас дјева роди суштину, а земља приближава пећину ономе ко му не прилази“. Анђели са пастирима славе, а мудраци ходе са звездом путем, јер нам се роди нови дечак, Бог који је пре векова.”
Од тада се у њега улио дар Духа Светога и наставио до дана његове смрти. Произвео је огроман број песама које покривају већину литургијских празника у години. Романос је творац песама познатих као Кандак. Кандак је збирка такозваних стихова, која се креће од двадесет до двадесет четири стиха, од којих сваки стих садржи одређени број тропараја. Прича се да је Свети Роман произвео хиљаду ових медуза, од којих је данас остало само осамдесет. Међу напевама који му се приписују је Похвала Богородици, коју је Црква певала током Великог поста године.
Занимљиво је да је Свети Роман први ставио слово (Т) на грчком испред свог имена, а слово се односи на реч (Тапинос), што значи презиран или слугански. Овај исти знак су касније усвојили епископи, а он је добио облик малог крста.
У вечерњој молитви за његов празник црква му пева следећу изражајну химну: „О часни оче наш Романо, постао си начело доброте и узрок спасења, и када си саставио своје анђелске песме, доказао сам, у истина, светост твог понашања. Па молите се Христу Богу, како да заштити ваше лисичарке од штеточина и опасности?
Свети Роман се упокојио у Господу, у граду Цариграду (сада у Турској), као ђакон у Великој Цркви, 530. године.
Из изрека Светог Романа:
Потражимо у Светој Књизи шта она даје благодати и шта има смисла, јер је она путоказ који сваког води ка нади која не бледи: то је корист свих богонадахнутих књига. Па паднимо пред ноге Христа Спаситеља нашег и завапимо Му побожно говорећи: Царе над цареви и човекољубиче, даруј свима знање, и упути нас путем заповести Твојих да познамо пут Царства, јер они су они којима тежимо да бисмо и ми имали круну нетрулежну.”
Химна Богородици Светог Романа Псалмопојца:
- Онај који је рођен пре јутарње звезде од оца без мајке, оваплотио се данас на земљи од тебе без оца. Због тога звезда објављује мудрацима о неописивом рођењу твоме, и анђели са пастирима те хвале, благодатни. Винова лоза је изникла грозд без фрезе и носила га на рукама као грану и говорила: „Ти си мој плод, ти си мој живот. Нисам знала како сам затруднела и како си ти умрла од мене и остала девица. Оставио си моју унутрашњост онако како си их нашао и чувао их. Тако се цела творевина радује мени и кличе: о благодатни.
- О Учитељу, нисам се одрекао благодати Твоје када сам је доживео. Нисам презрео част коју сам стекао када сам те родила. Својим снисхођењем претворио си моје сиромаштво у богатство. Понизио си се и узвисио род мој. Сада се радуј са мном, земљо и небо, јер држим твога Створитеља у својој руци. О становници земље, склоните се туге и видите радост која извире из пречисте утробе моје, и чух: О ви, милостиви пуни. Творац је одговорио: Обузела ме је љубав, моја љубав према човеку. Ја те, мајко, не растужујем, него ћу те научити шта желим да постигнем. Унећу ти утеху у душу, Маријо. После неког времена видећеш ме као онога кога држиш у рукама, држећи се за руке, из љубави према човечанству. Онога кога дојиш даће се горчина другима, кога љубиш трпеће увреде и ударце, а онога кога зовеш животом видећеш да виси на крсту, и плакаћеш као да је мртав. Пољубићеш ме кад устанем, милости пуна.
- Ја ћу радо поднети сав овај бол. А узрок ових страдања биће Моја добра намера, коју од давнина до сада настављам да показујем, као Бог, да спасем човечанство.
- Када је Марија чула ове речи, дубоко је уздахнула и заплакала. Дете је викнуло на њу говорећи: Престани са сузама, мајко, и не плачи за оним што не знаш. Ако се ово питање не испуни, сва људска бића ће пропасти. Веруј ми, мајко, моја смрт је сан. Када сам добровољно навршио три дана у гробу, указао сам ти се жив да обновим земљу и обновим децу земље. Проповедај ово, мајко, проповедај свима.
- Марија је одмах изашла Адаму и Еви, доневши им радосну вест и рекавши: Опустите се мало и слушајте како говори да ће поднети патњу за вас који сте ме призвали: О пуна благодати.
Божићна химна Псалмисте Романа:
- Данас Дјева рађа Највишу Супстанцу, а земља приближава пећину неприступачном. Анђели се славе са пастирима, а мудраци ходају са планетом. Јер се ради нас роди ново дете, Бог који беше пре векова.
- Хајде да видимо да ће се Витлејем поново отворити. Нашли смо блаженство у тајности, па хајде да убиремо плодове раја у пећини. Појавио се незаливени корен из којег се грана опроштај. Био је један неископан бунар из којег је Давид чезнуо да пије. Ту је Богородица, када је родила дете, одмах утолила жеђ Адама и Давида. Зато похитајмо к њему, тамо где се родило ново дете, Бог који је постојао пре векова.
- Отац мајке постаје син својевољно. Спаситељ деце полаже бебу у јасле. Мајка га је погледала и узвикнула: Реци ми, сине мој, како си засађен и како су у мени расле? Како да те дојим а да немам мужа? Видим те у пеленама и невиност моје није прекинута. Сачувао си га кад си пристао да родиш ново дете.Ти си Бог који је пре векова.
- Спаси свет, Спаситељу, јер си због овога дошао. Учврсти све оне који верују у тебе, јер си због тога заблистао мени, мудрацима и целој творевини. Гле, мудраци, којима си показао светлост лица свога, клањају се пред тобом, приносећи дивне дарове. Тражим њену помоћ јер ћу отићи у Египат и побећи са тобом ради тебе Ти си мој вођа, дете моје, мој творац, мој спаситељ, ново дете, Бог пре векова.
