Текст:

1 А када је дошао дан Педесетнице, сви су били заједно, 2 И одједном се зачуо звук с неба као од силног ветра, и испунио је целу кућу. Они су седели, 3 и појавило се раздвојише језике као огњене, и седеше на сваком од њих. 4 И сви се испунише Духа Светога, и почеше говорити другим језицима, као што им је Дух дао да говоре.
5 А у Јерусалиму су живели Јевреји, побожни људи из сваког народа под небом. 6 Када се зачуо овај звук, окупило се мноштво и зачудило се, јер их је свако чуо како говоре својим језиком. 7 Тада су се сви зачудили и запрепастили, говорећи један другоме: „Видите ли да сви ови који говоре нису Галилејци? 8 Како онда свако од нас слуша језик на коме је рођен? 9 Парћани, и Миђани, и Еламити, и они који живе у Месопотамији, и Јудеји, и Кападокији, и Понту, и Азији, 10 и Фригији, и Памфилији, и Египту, и деловима Либије према Каируану, и римским насељеницима , Јевреји и странци, 11 Крићани и Арапи, чујемо их како говоре нашим језицима: „Великим делима Божијим!"

објашњење:

Порука коју изговарамо на празник Педесетнице (Дела апостолска 2,1-11) почиње помињањем прилике која је окупила ученике након вазнесења Господњег на небо.Читамо: „Када дође дан Педесетнице, сви се окупише. на једном месту“ (1. стих). Педесетог дана. Мисли се после Пасхе, која је „први“ дан. Јевреји су славили пољопривредни празник, празник жетве пшенице, где су прве плодове својих усева приносили Богу, добротвору земље и господару историје ( Излазак 23:16; Бројеви 28:26; Поновљени закони 16:9-16). Традиционални назив овог празника је „Празник седмица“ (Левитска 23:15), што значи празник који се слави седам недеља након Пасхе. Након евакуације и разарања Храма (В век), празник је добио историјски карактер.Није више био прослава пољопривредног догађаја који се дешавао једном годишње, већ је постао прослава јединственог догађаја, тј. спомен давања Закона на гори Синај (Изл 19,1). У трећем веку п.н.е. е., смисао празника је постао празник обнове завета. Овај празник окупио је мноштво Јевреја у Јерусалиму. Лука каже: „Сви су били сабрани на једном месту.“ Овако је народ на гори Синај чекао Закон (Излазак 20:2). Он каже „сви они“, а ова реч је збунила коментаторе. Неки од њих су веровали да се мисли на сто двадесет браће поменутих у Делима 1:15, а други су рекли да су они група апостола, неки од жене, Марија, Исусова мајка, и његова браћа која се помињу у Делима 1:13 и 14. Међутим, ова забуна не спречава да се укаже на оно што је дубље од броја, а то је да фраза „сви су били окупљени на једном месту“ указује на сагласност прве групе, јер су сви били заједно не само у месту, већ у јединству њихових срца.

Он наставља, у другом стиху, описујући догађај тако што каже: „И одједном зачу се звук с неба као звук јаког, бесног ветра, и испуни сву кућу у којој су седели. Реч „небо“ је везана за јеврејску веру, јер су Јевреји чекали да дух, који је напустио Израел од последњих пророка, дође са неба. Што се тиче речи „глас” (2. и 6. стих), „јаки ветар” и „ватра” то су слике (симболи присуства Божијег у Старом завету) које подсећају на догађај на Синај, а овде указују на долазак божански дух „који је испунио целу кућу.“ Он мисли, како он верује, на „горњу собу“ која се помиње у Делима 1:13. Он наставља: „И указаше им се подељени језици као огњени, и слеже се на сваки од њих. од њих“ (3. стих). „Покварени језици као огњени“ указују на то да Дух раздаје свој дар на свакога од окупљених, а овај дар је огњени (Лука нас упозорава да огањ није био прави огањ, већ „као што огња“), назнака да ће Бог говорити свету, преко својих апостола, на новим језицима и у новом стилу. О неизрецивом догађају Лука једноставно говори: „И сви се испунише Духа Светога“, и додаје: „И почеше говорити другим језицима, као што им Дух даде да говоре“ (4. стих). Питање које се поставља је: да ли ова последња фраза има везе са оним што је Павле рекао у првом писму Коринтској цркви о „дару језика“ (14-16)? Оно што овде можемо приметити јесте да је овај дар посебан дар (неки коментатори су рекли да је пророчког типа), и да му није потребан други дар да га објасни. То је зато што ће присутнима апостоли говорити директно и разумеће их без превода (а то је један од најважнијих аспеката догађаја). Што се тиче дара о коме је Павле говорио, он захтева још један дар (тумачење језика) да би разумели. Можда је најважнија ствар коју овај догађај значи јесте да обнавља јединство човечанства које је распало у Вавилону (Постанак 11:1-9). Ово је оно што певамо у Канону Педесетнице: „Када је Свевишњи сишао, помешавши језике, Он је раздвојио народе, и када је раздао огњене језике, позвао је све у једно сједињење...“

У преосталим стиховима (5-11) Лука најпре осликава реакције присутних (они су се зачудили, и сви су се зачудили и зачудили), а ово запрепашћење, запрепашћење и запрепашћење су знаци да је Бог овде међу људима који осетили да се суочавају са чудом. Нема сумње да су забуна врата која нас улазе у свет вере.То не значи да чудо производи веру, али је, наравно, припрема. Следеће се наводи да су ови присутни боравили „у Јерусалиму“, што значи да су рођени у другим местима и да су дошли и боравили у Светом граду. Они су „побожни Јевреји из сваког народа под небом.“ „Побожни Јевреји“ је фраза која је драга Лукином срцу и указује на страх од Бога и прецизно спровођење Његових прописа и пресуда. Затим наводи земље из којих су дошли: „Од Парта (који живе на најдаљем делу Блиског истока), Миђана и Еламата (који живе на северу Персијског залива), становника Месопотамије, Јудеје и Кападокија (у Малој Азији), Понт (у северној Азији), Азија и Фригија (западна Азија) И у Памфилији (на јужној обали), и Египат, и либијске области близу Каируана, и Римљани, и Јевреји, и уљези, и Крићани, и Арапи...” Његова брига је да потврди да је цео универзум овде да сведочи доласку Духа и да чује реч Божију и да Га слави. Међутим, како стоји у 11. стиху, присутни нису сви Јевреји по рођењу, јер су неки од њих „уљези“, то јест пагани који су прихватили обрезање и придружили се народу Божијем. Ово је показатељ да Бог својим даровима не прави разлику између Јевреја и незнабожаца, Он долази за свакога, и даје своје дарове свима без дискриминације.

Овим једноставним речима Лука пише о приливу божанског Духа. Дух Утешитељ, као што је наш Господ обећао својим ученицима, је са нама, и он води Цркву, која је „преседиште Божије“, како то каже блажени Августин, и из ње говори свету. Прослављајући Педесетницу, ми не славимо догађаје из прошлости, већ јединствен догађај који је променио лице историје, а то је Дух који увек силази на нас. У прошлости је Дух понекад био присутан, а понекад скривен, али после Педесетнице, Дух је почео да пребива у нама заувек да нас води ка Сину који нас је својом крвљу купио за свог Оца.

Цитирано из мог парохијског билтена
Недеља, 15. јун 2003. / Број 24

Мисли у поруци:
Цитирано из писма Епархије Латакијске - недеља 23.6.2002. / Број 25

1. - „Једнодушно су се окупили у молитви.“ То јест, када љубав победи, тада се јавља Дух Свети.
2. „Појавили су им се подељени језици као огњени.“ Рекао је „раздељени“ јер долази из једног корена да знате да га је послао Утешитељ.
3. - На сваком сам се населио, што значи да се трајно настанио и одморио. Стабилност се овде односи на постојаност и трајни опстанак.
4. Да ли је Дух Свети сишао само на дванаесторицу или и на друге? Не, свело се на сто двадесет људи...
5. – „И сви се испунише Духа Светога“, што значи да не само да су примили благодат Духа Светога, него су се њоме и испунили. Додао је „сви“ да се односи на све присутне, а не само на апостоле...
6. - „Дух им је дао реч“ јер су њихове речи дошле у облику поучних изјава.