Отварање књиге: Слава краљу Ал-Ваххабу, који кроти срца и открива истину у Књизи, као вођство и упуту за своје стварање и светлост да објасни његову узвишену славу и славу. Што се тиче после […]
Књига Типика: То јест, уређење црквених дужности У њој се налази како се обављају све црквене дужности, молитве и прославе током целе године.
Да бисмо боље разумели значење литургије и њене праве, свеобухватне димензије, морамо поћи од њеног концепта као односа Бога и човека. Па ко
ز – الآلام والقيامة 14: 1 – 16: 8 الخصائص العامة للروايات الإنجيلية حول الآلام: (1) قبل تفسير الرواية عن
Да бисмо дошли до духовног разумевања Књиге, односно до потпуног разумевања, не само логично, само умом, постоје три основна принципа: Прво: Тумачење Књиге
Друго појашњење се бави локацијом књиге. Где да га нађемо? Где да тражимо његово значење и да га разумемо? Директан одговор на ово питање је отварање Торе
Живот светих је живот самог Христа, који се наставља кроз векове. С њима смо сједињени на основу људске природе коју је Христос реформисао својим оваплоћењем, смрћу и васкрсењем. У Божанственој Литургији, посебно у Тајни благодарења, учествујемо у животу Христовом и његовим догађајима и у житијима светих, јер смо сви, Христос, свети, и ми, једно тело, и сви смо „ једно у Христу Исусу“.
Мансур ибн Сарјун, име Светог Јована, рођен је око 655. године нове ере у Дамаску, престоници тадашњих Омајада, из древне породице.
قبيل ذبيحة المسيح على الصليب، رفع صلاة حارّة من أجل جميع الذين سيؤمنون باسمه، طالباً من أبيه أن يحفظهم في وحدة إلهية. كلمات المسيح هذه ليست دعوة إلى وحدة خارجية، بل إلى وحدة داخلية مطلقة، شبيهة بوحدة الأقانيم الثلاثة في الثالوث الأقدس، أي إلى الوحدة التي فقدها الإنسان بسبب السقوط. وهي تقوم على أساس الأقانيم الثلاثة وتتمثل بها، وتعني خلاص الإنسان وكماله.
Житије нашег праведног оца у светитељима Григорија Пламе, чудесног и сјајног архиепископа солунског у КСИВ веку. Написао је биографију
إن الكنيسة “رسولية” بالطبع ولكنها آبائية أيضاً. فهي أساساً “كنيسة الآباء”. وهاتان “السمتان” لا نقدر أن نفصلهما، ولكونها “آبائية” فهي “رسولية” حقاً. وشهادة الآباء هي أكثر من ميزة تاريخية وأكثر من صوت من الماضي.
Проблем исправног тумачења Библије остао је акутан све до четвртог века током борбе Цркве са аријанцима, а његова озбиљност је била мања него у другом веку током отпора гностика, себалиста и монтаниста. Све стране у сукобу прибегле су књизи, до те мере да су јеретици цитирали – и још увек чине – њена поглавља и стихове и позивали се на њен ауторитет.
