Двадесет прва глава – Благослов брака

Човек је створен по лику Божијем и од почетка је био пар, односно мушкарац и жена. Као што Бог, Тројична Личност, није био јединствен, није ни човек. Учење о Светој Тројици, које се изражава у јединству у суштини и тројству у ипостасима, јесте темељна истина која изражава и истину човека. Дакле, човек је од почетка створен као пар, односно мушкарац и жена.

Тајна миропомазања није везана само за лечење тела, већ и за лечење душе. Кроз тајну миропомазања добијамо духовну снагу, а опраштају нам се греси које смо заборавили и које нисмо могли да исповедимо. Међутим, њен примарни значај остаје молитва за здравље тела. Стога, православна црква повезује ова два сакрамента, и позива оне за које се врши тајна миропомазања да се и исповеде.

Крштење уводи човека у духовну арену, па је позван на борбу против сила зла које га споља нападају кроз његова чула, која рађају страсти. Стога, он мора оставити по страни све што га удаљава од љубави Божије и све што га води ка себичним манифестацијама које искривљују љубав према Богу и браћи, како би могао да остане победник у својој борби против себичних жеља и склоности.

Црква се образује и јавља у утврђивању тајне божанског благодарења и нашег учешћа у њој, јер је она тајна која заједницу, односно парохију, претвара у цркву. У тајни божанског благодарења, парохија постаје васељенска црква, јер је у њој присутан сам Христос. Верници морају да знају да се сваки пут када се окупе да одслуже литургију „њихова црква окупља“, односно цела црква. Сваки члан парохије је члан васељенске православне цркве.